Opasna biljka i invazivni alergen, a liči na peršun

Invazivna, alergena i nimalo bezopasna biljka Heracleum sosnowsky u naše krajeve stigla je, najverovatnije, za vreme velikih poplava 2012. godine i „ulogorila” se u delove Pančevačkog rita. O njoj se u javnosti do pre nekoliko dana gotovo ništa nije ni znalo, ali su stručnjaci već bili upoznati sa njenim negativnim osobinama. U dodiru s njom na koži se mogu pojaviti osip, plikovi, a kod izuzetno osetljivih osoba može dovesti i do šoka.

– Ova biljka pripada familiji štitonoša (zbog karakterističnih štitastih cvasti) kao što su šargarepa, peršun i neke divlje vrste, ali za razliku od njih ona je izuzetno robusna i dostiže visine do tri četiri metra. Ima debelo stablo, ogromne listove i veoma velike bele cvasti, a svi delovi biljke su jako alergeni. Ukoliko se dodiruju listovi ili pokuša da se ubere cvast, ova biljka u kontaktu sa kožom izaziva osipe, plikove, promene nalik opekotinama... Ove reakcije (takozvani fitofotodermatitisi) su posebno razvijene leti kada je jako UV zračenje. Kod izuzetno osetljivih osoba, ako se dodirnu oči, može doći čak i do privremenog slepila. Za razliku od biljaka koje izazivaju blage reakcije poput koprive, gde tegobe za dan-dva prođu, po podacima iz zemalja gde je ova vrsta veoma prisutna (Estonija), alergijske reakcije koje izaziva Heracleum sosnowskyi mogu trajati mesecima i vrlo se teško leče – objašnjava dr Dragana Marisavljević, saradnik Instituta za zaštitu bilja i životnu sredinu koja se bavi invazivnim korovima.

Ova biljka je poreklom sa Kavkaza. U zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza gajena je kao hrana za krupnu stoku i svinje – pa je mnogi nazivaju gigantski svinjski korov. Kod nas i u susednim zemljama prisutna je slična vrsta koja se zove Heracleum sphondilium, a u narodu se za nju koristi naziv medveđa šapa. Ali ako se za Heracleum sosnowsky koristi ovaj naziv, treba naglasiti da je to medveđa šapa sosnovskog.

– Pored toga što Heracleum sosnowsky negativno utiče na ljude, sličan uticaj ima i na biodiverzitet. To je invazivna vrsta koja zbog robustnog stabla može se da uguši, odnosno istisne sve druge biljke sa mesta gde se pojavi, ali i da ugrozi poljoprivrednu proizvodnju. Seme ove vrste je veoma vitalno i raznosi se vodom pa se biljka brzo širi duž rečnih tokova i kanala. Veoma je prilagodljiva različitim uslovima sredine i nema prirodne neprijatelje, što pojačava njeno širenje. Primer teškog suzbijanja ove vrste može se videti i u Estoniji u kojoj se već dve decenije bore sa ovom vrstom i suočeni su sa velikim problemima. Zbog toga je važno da se kod nas spreči širenje ove biljke i na vreme i stručno uklanja. Ako se mehanički uklanja koren se mora odseći  desetak centimetara ispod zemlje, kako biljka ne bi ponovo nikla. Ako se radi hemijsko suzbijanje, ono se obavlja samo dok je biljka mala, na početku vegetacije, kasnije je to mnogo teže. Zbog toga uklanjanjem ove biljke treba da se bave stručnjaci, odnosno službe koje su ovlašćene za ove poslove, takozvane DDD službe (deratizacija, dezinsekcija i dezinfekcija), a za sve savete u vezi sa suzbijanjem treba se obratiti stručnjacima – ističe Marisavljevićeva.

Naredba o uništavanju i sprečavanju daljeg širenja

Iz Ministarstva zaštite životne sredine pre nekoliko dana stigla je naredba o uništavanju i sprečavanju daljeg širenja ove unete alohtone divlje vrste na parcelama u Kovilovu.

U rad su uključeni stručnjaci ministarstva, JP „Srbijašume”, Instituta za zaštitu bilja i životnu sredinu i Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Do sada je, kako kažu u ministarstvu, sprovedena prva faza uklanjanja ove vrste sa površina u Pančevačkom ritu.

– Na osnovu naredbe biće sprovedena i druga faza – hemijsko suzbijanje. Vlasnici i korisnici poljoprivrednog, šumskog i građevinskog zemljišta imaće obavezu da na svojim parcelama primenjuju predviđene mere – rekla je Sara Pavkov, ministarka zaštite životne sredine.

Ona je navela da su naložene mere redovnog košenja, usitnjavanja, čupanja biljke i uklanjanja cvasti pre formiranja semena, kao i hemijski tretmani registrovanim herbicidima. Zabranjeno je i iznošenje biljnog materijala, nadzemnih i podzemnih delova cvasti i semena sa parcela gde se nalazi, kao i zemljišta sa biljnim ostacima i semenom biljke Heracleum sosnowskyi.