Značajno padaju strane investicije

Prošla godina je bila rekordna u privlačenju stranih direktnih investicija (SDI), ali je, prema podacima objavljenim u stručnom biltenu „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), neto priliv u prva četiri meseca ove godine iznosio svega 385,4 miliona evra. To je, kako je naznačeno, za čak 76,7 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine.

Stručnjaci objašnjavaju da je do ovako ogromnog pada došlo usled dvostrukog negativnog efekta, jer je priliv po osnovu SDI nerezidenata u Srbiju u periodu od januara do aprila 2025. smanjen za nepunih 50 procenata (49,8 odsto manje), i iznosio je 948,7 miliona evra. Istovremeno, odliv investicija iz Srbije više je nego udvostručen, jer je zabeležen rast od 141,6 odsto, pa je iznosio 563,3 miliona evra, odnosno za 330,1 milion evra više.

Ipak, MAT izdvaja i jedan strukturno pozitivan trend.

‒ U strukturi ukupnog priliva, po osnovu SDI nerezidenata u Srbiju koji je iznosio 948,7 miliona evra, udeo vlasničkih ulaganja, uključujući i reinvestiranu dobit, povećan je sa 78,2 odsto na 91,7 procenata, dok je udeo međukompanijskog zaduživanja smanjen na 8,3 odsto. Veće učešće vlasničkih ulaganja u odnosu na međukompanijsko zaduživanje smatra se povoljnim, jer kamate koje se plaćaju na međukompanijske kredite predstavljaju trošak i ne podležu oporezivanju, za razliku od dividendi ostvarenih po osnovu vlasničkih ulaganja koje predstavljaju dobit i podležu oporezivanju – navodi se u MAT-u.

Kako je istakao ekonomista Ivan Nikolić, urednik tog stručnog biltena, razlozi za pad priliva SDI mogu se naći u brojnim ograničenjima.

‒ Imamo krizu u evrozoni, slabe poslovne aktivnosti, a tu su i naši unutrašnji problemi u vezi s blokadama... Sve to je uticalo na pad stranih direktnih investicija – kazao je Nikolić.

Teško je u ovom trenutku zamisliti da Srbija može bez stranih investitora, posebno ako se zna da je zemlja u poslednjih pet godina bili jedna od najbrže rastućih ekonomija u Evropi. Ali, kako objašnjavaju ekonomisti, treba da budemo zabrinuti zbog aktuelne situacije i pada SDI, budući da to sve potiče od rata u Ukrajini, strukturnih problema u evrozoni, tehničke recesije, trgovinske politike Trampove administracije. U takvom okruženju, ni Srbija ne može da računa na istu strukturu i dinamiku i privlačenje investitora i izvoza, i ključnih poluga ekonomskog rasta.

Da će zbog smanjenja investicija, ekonomskog pada svakako biti, potvrdio je za „Politiku” i prof. Ljubodrag Savić, s Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

‒ Ipak, treba podsetiti da je učešće SDI u BDP-u od osam do deset odsto, kako u kojoj zemlji. Umanjenje stope rasta možemo da očekujemo, ali ne treba investicije i BDP direktno dovoditi u vezu – kazao je prof. Savić, dodajući da je možda još veća posledica pada investicija u Srbiji čitav splet kriznih događaja u zemlji.

‒ Time se šalje loša poruka, i onima koji su planirali da dođu i onima koji su već ovde. Da li će oni sada nastaviti proizvodnju ili odložiti planiranu investiciju, to je pitanje. Uz to, postoji i mnogo onih koji su odustali od ulaganja u Srbiju, ne samo zbog blokada i ne samo od Srbije. Digli su ruke od investiranja, i to je tako u mnogim regionima – dodao je on.