U susret Matildi

I ove jeseni Humanitarna fondacija „Hrast” i Udruženje književnih prevodilaca Srbije dodeliće nagradu koja nosi ime Matilde Bebe Trifunović (1933–2005). Ovo priznanje se dodeljuje svake druge godine, a ide u ruke autoru najuspelijeg prevoda dramskog teksta objavljenog ili na sceni izvedenog u Srbiji.

Dosadašnji dobitnici su Relja Dražić i Julijana Vučo, a već su u punom jeku pripreme za ovogodišnje žiriranje. Na adresu UKPS u beogradskoj Francuskoj ulici 7 stižu prevodi dramskih dela, interesovanje je zavidno i kod samih književnih prevodilaca, i kod izdavača, a i u pozorišnom miljeu. Konkurs je otvoren do 15. avgusta.

Nagrada „Matilda Trifunović” ima i širi značaj od samog proglašavanja najboljih dramskih prevoda i nagrađivanja istaknutih prevodilaca. Ona predstavlja važan impuls obnovi i učvršćivanju sinergije između dveju umetnosti, književne i pozorišne. Teatri postaju mesta gde se puna pažnja posvećuje i prevodima dramskih komada stranih pisaca. U takvim situacijama sâm književni prevodilac pojavljuje se, faktički, u ulozi koscenariste.

– Glavni urednik časopisa za svetsku književnost „Pismo” pesnik Raša Livada svojevremeno mi je rekao da se od svih književnih žanrova najviše prevode dramski tekstovi. Malo sam se tada iznenadio, ali kasnije sam se, kao urednik u časopisima „Pismo”, „Ruski almanah” i „Mostovi”, uverio da je zaista tako – kaže za „Politiku” Zorislav Paunković, ugledni književni prevodilac, inače član žirija za Matildinu nagradu, i dodaje:

– Stoga ne mislim da je književnim prevodiocima potrebna dodatna motivacija da prevode dramske tekstove, smatram da ih skoro svi ozbiljni književni prevodioci imaju u svom opusu. Ali mislim da je sjajno što postoji Nagrada „Matilda Trifunović”, specijalizovana za prevode dramske književnosti, koja podržava i promoviše ovaj vid književnog prevođenja.

Po rečima našeg sagovornika, „sa stanovišta književnog prevođenja, dramski tekstovi su posebni jer se zasnivaju na direktnom govoru i moraju da zvuče prirodno i uverljivo”.

– Dramski tekstovi su uglavnom pisani za izvođenje, i u svojstvu pozorišne predstave svakako predstavljaju jedinstveno iskustvo, bilo da nas zabavljaju ili pročišćuju. Ja sam studirao nauku o književnosti, i za mene je, kao što su nas učili, dramska umetnost književni žanr. Može i samo da se čita, ali i da se samo gleda u pozorištu, a može i da se čita i da se gleda, što je najčešće slučaj s klasicima dramske književnosti – čujemo od Zorislava Paunkovića.