Najskuplji stan prodat za 1,4 miliona evra u Beogradu

Najskuplji stan u prvom kvartalu ove godine, površine 168 kvadrata, prodat je za 1,4 miliona evra u Beogradu na Savskom vencu. Istovremeno je najskuplji kvadrat prodat po ceni od 9.862 evra u „Beogradu na vodi”, potvrđuje izveštaj o tržištu nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) za prvi kvartal ove godine.

Najskuplja kuća prodata je na Vračaru za od 2,2 miliona evra, dok je na Zvezdari prodat najskuplji kvadrat poslovnog prostora za 5.648 evra po kvadratu. Istovremeno je ugovorena i najviša cena poslovnog prostora od 2.369.400 evra, površine 1.795 kvadrata u Kragujevcu.

RGZ potvrđuje i da je najskuplje garažno mesto plaćeno 66.000 evra, i to Savskom vencu.

Najviša vrednost ugovora za poljoprivredno zemljište iznosi 383.878 evra, ostvarena je na teritoriji opštine Šid za 13 parcela.

Nepokretnosti u ovom periodu pokazuje porast vrednosti tržišta u odnosu na isti period prethodne godine od 9,3 odsto, pri čemu je broj kupoprodajnih ugovora ostao na sličnom nivou, odnosno manji je za 2,4 odsto u poređenju sa prvim kvartalom 2024. godine. Tako je broj kupoprodajnih ugovora u odnosu na isti period prošle godine u Nišu porastao za 24,2 odsto, u Kragujevcu 2,9, u Novom Sadu za 1,3 odsto. U Beogradu se beleži smanjenje za 1,6 odsto, dok je za stanove izdvojeno ukupno 536,9 miliona evra. Ukupna vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti u Srbiji u prvom kvartalu 2025. godine iznosila je 1,7 milijardi evra.

Broj kupoprodajnih ugovora iznosio je 28.705, a od 1,7 milijardi evra, 376,2 miliona evra dolazi sa delimično regulisanog tržišta. Najveći udeo u ukupnoj vrednosti prometovanih nepokretnosti zauzima prodaja stanova sa 1,028 miliona evra, sa učešćem od 59 odsto od ukupno prometovane vrednosti. „Za kuće je izdvojeno 142,7 miliona evra, to jest osam odsto od ukupne vrednosti, za građevinsko zemljište 119,1 miliona evra ili sedam odsto od ukupne vrednosti”, navodi se u izveštaju.

Takođe, dodaje se da je za poslovne prostore izdvojeno 76,8 miliona evra, to jest četiri odsto od ukupne vrednosti, a za poljoprivredno zemljište 55,6 miliona evra, to jest tri odsto od ukupne vrednosti.

Kada je reč o načinu plaćanja, 11 odsto svih prometovanih nepokretnosti finansirano je iz kredita, što predstavlja povećanje od četiri odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

I dalje se stanovi najviše kupuju iz kredita, te je tako oko 25 odsto svih kupovina realizovano na ovaj način, što je primetan rast u odnosu na 18 odsto iz istog perioda prošle godine, navodi se u izveštaju.

Na osnovu prikupljenih podataka iz kupoprodajnih ugovora, u prvom kvartalu 2025. godine 11 odsto nepokretnosti je plaćeno iz kreditnih sredstava, što je za četiri procentna poena više u poređenju sa prvim kvartalom 2024. godine.

U većim gradovima u Srbiji u prvom kvartalu 2025. godine, uz učešće kreditnih sredstava stanovi su prometovani u Beogradu u 31,9 odsto ugovora, u Novom Sadu 28,6, u Nišu 30,8, a u Kragujevcu u 23,1 odsto ugovora.

Posle stanova u prvom kvartalu 2025. godine najviše je prometovano poljoprivredno zemljište (17 odsto), zatim građevinsko zemljište (14,8 procneata) i kuće (12,1).