SAD: Krivica Hamasu, izazov i Obami

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 28. decembra – Udari izraelske ratne avijacije po Gazi nisu iznenadili ovdašnje zvaničnike, mada se sluti da ih je „zgranuo” veliki broj žrtava (te operacije) među Palestincima. U ovdašnjim reagovanjima prevladavaju, pri tom, dve odrednice: za nastalo krvoproliće isključivo je kriv Hamas (palestinska organizacija koja je ovde označena kao teroristička), a ta drama predstavlja i dodatni izazov za novoizabranog šefa Bele kuće Baraka Obamu, koji od Džordža Buša nasleđuje sijaset ništa manjih problema.

Najsažetije: najnovije zaoštravanje predstavlja neslavan kraj bliskoistočnog kursa odlazećeg i najavljuje težak start dolazećeg američkog predsednika. Apri čemu ne može da se sagleda – ni kraj tamošnjim lomovima ni početak ovdašnjeg plodonosnijeg pristupa, dva procesa koji traju već šest decenija.

Ne očekuje se – reklo bi se prema prvim reagovanjima – da će biti brzih, bitnih, novosti u ovdašnjem tretmanu tog područja koji ovde ima status područja od vitalnog značaja za SAD. Drugim rečima, Vašington će ostati na strani Izraela, njegovog glavnog saveznika na prostorima gde su se praktično povezali najveći, rasplamsani i preteći, frontovi savremenog sveta.

Potpuno su neprihvatljivi napadi Hamasa, ti ljudi su razbojnici i Izrael mora da se brani od terorista kao što su oni – izjavio je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Gordon Džondro i upozorio prozvanu palestinsku grupaciju da „ne može jednom nogom da se bude u politici (upravljanje Gazom) a drugom u teroru”. Ovakvo obrazloženje dao je iz Teksasa, gde Buš, na svom ranču, provodi vikend posle Božića a pred Novu godinu.

Istim povodima odmara se, sa suprugom i obe kćerke, i Obama – na rodnim Havajima. Tamo ga je stigao sticaj dve nevolje – višečasovni nestanak struje u Honoluluu i službeno obaveštavanje o bliskoistočnom košmaru. U oba slučaja poneo se krajnje uzdržano: iz zasad nepoznatih razloga nije koristio, prema dostupnim informacijama, generator koji mu je ponuđen, a o drami u Gazi oglasio se posredstvom predstavnika svog tranzicionog tima. Njegov portparol Brus Anderson podsetio je, juče, da vlast još drži Buš a da Obama „pomno prati globalna zbivanja uključujući i situaciju u Gazi”…

Ni u jednom ovdašnjem zvaničnom reagovanju,dosada,nema kritike na račun Izraela. Upućeni su jedino pozivi obema stranama za hitno obustavljanje sukoba, a Džondro je odaslao apel Tel Avivu da u preduzetoj intervenciji „izbegne stradanje civila”.

Današnji „Vašington post” primećuje da su tamošnja velika stradanja ipak „zaprepastila” ovdašnje stratege. I prenosi mišljenje „neimenovanog visokog funkcionera” (što obično znači da u diskreciji ostaje iskazivač službenog stava) da su Izraelci „dejstvovali u Gazi zato što su želeli da to obave pre nego što ovde na dužnost stupi (20. januara) nova vlast”. To jest, da ne mogu da predvide prilaz buduće administracije niti da njen početak opterete svojim sukobima s Hamasom. Po toj verziji, Izrael ne želi da svrgne hamasovce, niti da zauzme Gazu, već da ih primora na „stvarni prekid vatre”.

Teško da će to proći – ocenjuje Entoni Kordsman, vojni analitičar Centra za strateška i međunarodna izučavanja. Najviše što se može izdejstvovati, dodaje, jeste „klimavi prekid vatre” da bi posle opet sve krenulo „Jovo nanovo”.

Stručnjaci se slažu da je najnovija haotizacija suzila manevarski prostor Obami. „Mislim da će njegovoj ekipi biti potrebno bar dve godine da osmisle neki ozbiljniji podstrek mirovnom procesu” – kaže Kordsman.

Hroničari podsećaju da Buš nije uspeo u proklamacijama da će ratom u Iraku proširiti „stabilnost i modernizaciju Bliskog istoka”. Kao i – da je Obama, prilikom bliskoistočne turneje, tokom izborne kampanje, nagovestio sličnost sa reagovanjem sadašnje administracije na postupak Izraela. „Ako bi neko raketirao moju kuću gde mi spavaju kćerke, učinio bih sve da takav napad zaustavim, pa očekujem da će Izraelci učiniti isto” – zapisao je „Post” letošnje Obamine reči.

Novoizabrani predsednik SAD je, inače, često bivao na meti izbornih protivnika zbog – rodoslova i nagoveštene veće doze tolerancije u spoljnim odnosima. Neki su mu, zbog njegovog srednjeg imena (Husein) i islamskih korena i oca i očuha, prebacivali srodnost „sa muslimanskim nepodobnicima”, dok su mu drugi zamerali što je nagovestio „neuslovljeni dijalog sa američkim neprijateljima” (među kojima i sa Iranom i Sirijom).

Takve zluradosti i kritike nisu ga omele. Pobedio je na izborima, dobrim delom zahvaljujući obećanim „bitnim promenama” koje, uz ostalo, treba da poprave, sada nepovoljni, međunarodni imidž Vašingtona…