САД: Кривица Хамасу, изазов и Обами

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 28. децембра – Удари израелске ратне авијације по Гази нису изненадили овдашње званичнике, мада се слути да их је „згрануо” велики број жртава (те операције) међу Палестинцима. У овдашњим реаговањима превладавају, при том, две одреднице: за настало крвопролиће искључиво је крив Хамас (палестинска организација која је овде означена као терористичка), а та драма представља и додатни изазов за новоизабраног шефа Беле куће Барака Обаму, који од Џорџа Буша наслеђује сијасет ништа мањих проблема.

Најсажетије: најновије заоштравање представља неславан крај блискоисточног курса одлазећег и најављује тежак старт долазећег америчког председника. Апри чему не може да се сагледа – ни крај тамошњим ломовима ни почетак овдашњег плодоноснијег приступа, два процеса који трају већ шест деценија.

Не очекује се – рекло би се према првим реаговањима – да ће бити брзих, битних, новости у овдашњем третману тог подручја који овде има статус подручја од виталног значаја за САД. Другим речима, Вашингтон ће остати на страни Израела, његовог главног савезника на просторима где су се практично повезали највећи, распламсани и претећи, фронтови савременог света.

Потпуно су неприхватљиви напади Хамаса, ти људи су разбојници и Израел мора да се брани од терориста као што су они – изјавио је портпарол Савета за националну безбедност Гордон Џондро и упозорио прозвану палестинску групацију да „не може једном ногом да се буде у политици (управљање Газом) а другом у терору”. Овакво образложење дао је из Тексаса, где Буш, на свом ранчу, проводи викенд после Божића а пред Нову годину.

Истим поводима одмара се, са супругом и обе кћерке, и Обама – на родним Хавајима. Тамо га је стигао стицај две невоље – вишечасовни нестанак струје у Хонолулуу и службено обавештавање о блискоисточном кошмару. У оба случаја понео се крајње уздржано: из засад непознатих разлога није користио, према доступним информацијама, генератор који му је понуђен, а о драми у Гази огласио се посредством представника свог транзиционог тима. Његов портпарол Брус Андерсон подсетио је, јуче, да власт још држи Буш а да Обама „помно прати глобална збивања укључујући и ситуацију у Гази”…

Ни у једном овдашњем званичном реаговању,досада,нема критике на рачун Израела. Упућени су једино позиви обема странама за хитно обустављање сукоба, а Џондро је одаслао апел Тел Авиву да у предузетој интервенцији „избегне страдање цивила”.

Данашњи „Вашингтон пост” примећује да су тамошња велика страдања ипак „запрепастила” овдашње стратеге. И преноси мишљење „неименованог високог функционера” (што обично значи да у дискрецији остаје исказивач службеног става) да су Израелци „дејствовали у Гази зато што су желели да то обаве пре него што овде на дужност ступи (20. јануара) нова власт”. То јест, да не могу да предвиде прилаз будуће администрације нити да њен почетак оптерете својим сукобима с Хамасом. По тој верзији, Израел не жели да свргне хамасовце, нити да заузме Газу, већ да их примора на „стварни прекид ватре”.

Тешко да ће то проћи – оцењује Ентони Кордсман, војни аналитичар Центра за стратешка и међународна изучавања. Највише што се може издејствовати, додаје, јесте „климави прекид ватре” да би после опет све кренуло „Јово наново”.

Стручњаци се слажу да је најновија хаотизација сузила маневарски простор Обами. „Мислим да ће његовој екипи бити потребно бар две године да осмисле неки озбиљнији подстрек мировном процесу” – каже Кордсман.

Хроничари подсећају да Буш није успео у прокламацијама да ће ратом у Ираку проширити „стабилност и модернизацију Блиског истока”. Као и – да је Обама, приликом блискоисточне турнеје, током изборне кампање, наговестио сличност са реаговањем садашње администрације на поступак Израела. „Ако би неко ракетирао моју кућу где ми спавају кћерке, учинио бих све да такав напад зауставим, па очекујем да ће Израелци учинити исто” – записао је „Пост” летошње Обамине речи.

Новоизабрани председник САД је, иначе, често бивао на мети изборних противника због – родослова и наговештене веће дозе толеранције у спољним односима. Неки су му, због његовог средњег имена (Хусеин) и исламских корена и оца и очуха, пребацивали сродност „са муслиманским неподобницима”, док су му други замерали што је наговестио „неусловљени дијалог са америчким непријатељима” (међу којима и са Ираном и Сиријом).

Такве злурадости и критике нису га омеле. Победио је на изборима, добрим делом захваљујући обећаним „битним променама” које, уз остало, треба да поправе, сада неповољни, међународни имиџ Вашингтона…