Italijanski umetnici u studiju „Trnavac”

Valjevo – „Ansambl”, izložba radova šest savremenih italijanskih umetnika, otvorena je u četvrtak u Internacionalnom umetničkom studiju „Radovan Trnavac Mića”, u sklopu tradicionalne valjevske letnje manifestacije „Tešnjarske večeri”. Svoje radove predstavili su Roberto Đanineti, Andrea Guera, Kijara Gvaltijeri, Luka Perčivale, Suzana Dočoli i Veronika Koltelači i to je prva promocija italijanskih umetnika u „Trnavcu”. Kako je saopšteno iz studija, ovih šest umetnika povezuje duboka umetnička posvećenost istraživanju prostora, vremena i traga koji čovek ostavlja u svakodnevici. Njihova dela nastaju iz ličnog iskustva i opažanja, ali se otvaraju prema univerzalnim temama – sećanju, transformaciji, prisustvu prirode i ritmovima života.

Umetnici se razlikuju po tehnikama i izražajnim sredstvima – od fotografije, crteža, instalacije, naracije, grafike do performativnog hodanja – ali ih povezuje duboka usmerenost ka procesima opažanja, traganja i interpretacije. Njihov pristup je intiman, često kontemplativan, a ponekad i kritički, ali uvek izmešten iz uobičajenog toka vizuelne potrošnje, čak i kada se koriste sredstvima masovnih medija, saopšteno je iz internacionalnog umetničkog studija. I naglašeno da njihov umetnički jezik oscilira između dokumenata, imaginacije i lične introspekcije, a dela ulaze u polje kontekstualne umetnosti jer ne postoje izolovano, već su uvezana sa mestom, vremenom i društvenim okolnostima, stvarajući višeslojni odnos između umetnosti i stvarnosti.

Andrea Guera radi kao grafički dizajner i u svom radu istražuje odnos između mesta, pejzaža i sećanja. On crta linije, prateći ih iznad gravura ili papira, kako bi istražio način na koji pejzaž govori o svom identitetu i istoriji, navodi se u katalogu izložbe. „U njegovim radovima sećanje je utelotvorenje skladnosti lukova mostova ili drevne arhitekture, gde stabilnost fizičke dimenzije odražava neodređenu duhovnost. Ali sećanja takođe poprimaju oblike pejzaža, gde su ivice zamućene”, stoji u katalogu.

U radu Kijare Gvaltijeri praksa hodanja je ključna. „Dok hodam, moji koraci i pogledi susreću se sa malim zaboravljenim predmetima i prirodnim elementima. Grafički i narativni dnevnik u ’Mapama pronađenih predmeta’, ’Na putu’ i ’Pismima šumi’ (nazivi gravura i crteža, prim. aut.) doprinosi slojevitosti jedne zbirke priča u nastajanju, u obliku svakodnevnih istraživanja”, kaže ona o svom radu.

Luka Perčivale je vizuelni umetnik i antropolog čija interdisciplinarna praksa povezuje audio-vizuelno stvaralaštvo, medijsku edukaciju i etnografska istraživanja. Njegov rad istražuje kolektivne narative i društvene transformacije, koristeći zvuk i sliku kao sredstvo dijaloga, promišljanja i participativne akcije, navedeno je u katalogu izložbe. Njegove fotografije nastaju u hodu, motivi su, kako kaže, ono što mu je život pokazao – „tragovi vremena i dugih prelaza, svetlost i kontrast, teksture i linije, lišajevi, buđ, lišće, ogrebotine i kapljice...”

Roberto Đanineti posvećeno se bavi istraživanjem u oblasti duboreza, proučavanjem uklesanog reljefa, reljefne štampe i štampanja pomoću ručne prese ili ručno. Radovi se izlažu na foliji, u formi umetničkih knjiga, umetničke štampe na tekstilu i odeći, kao lične, pozorišne i muzičke instalacije.

Suzana Dočoli se obrazovala u oblasti uređivačke grafike i vizuelne komunikacije na prestižnom Institutu za industrijski dizajn ISIA. Trenutno radi kao grafički dizajner, dizajner stranica i ilustrator za različite izdavače. „Otkako sam otkrila strast prema grafici, postalo mi je jasno koliko je sama podloga otiska presudna. Biranje papira, njegovo sečenje i savijanje u određeni oblik odražavaju moju vizuelnu zamisao i rad na matrici... U mom radu list papira postaje trodimenzionalno pozorište u kojem razni elementi – tragovi boje, providnosti, preklopi, isečci i šavovi – postaju ’likovi’ koji prenose narativ, čak i kada trag nije figurativan”, opisuje ona svoj umetnički angažman.

Veronika Koltelači više od decenije je u svetu fotografije, fotografisala je italijansku i međunarodnu andergraund muzičku scenu, sarađujući sa brojnim bendovima. Već godinama dokumentuje štrajkove i proteste u Rimu. „Za projekat ’Tragovi vremena kao vetar ostaju’ odlučila sam da radim sa dokumentarnim fotografijama protesta nastalih tokom poslednjih sedam godina, koristeći drevnu tehniku štampe – cijanotipiju i ističući njene simboličke elemente. Karakteristična plava boja, koja podseća na izreku ’Stvar obojena indigo bojom postaje plavlja od samih listova indiga’, odnosi se na svakodnevni stav duha istraživanja. Korišćenje sunčeve svetlosti, pomoću koje se slike utiskuju na papir. I omaž Ani Atkins, prvoj ženi koja je objavila knjigu ilustrovanu fotografijama”, ističe Veronika Koltelači.