Politički okršaj dve moldavske dame

Maja Sandu, predsednica Republike Moldavije, spremna je da suverenitet države i naroda koji predstavlja preda u ruke Evropske unije. Podršku Brisela za ovakav potez overila je onoga trenutka kada je najjačoj opozicionoj grupaciji Sloboda, jednostavno, zabranila učešće na parlamentarnim izborima, zakazanim za septembar.

Pozicija predsednice je jasna: njen zadatak je da Moldaviju što više udalji od Rusije. U tom smislu kamen oko vrata joj predstavljaju dve neposlušne pokrajine. Jedna je Pridnjestrovlje (Transnistrija) u kojoj se, još iz sovjetskog doba, nalazi jak ruski vojni garnizon. Ovaj deo republike, na samoj granici sa Ukrajinom (od Odese je udaljen 105 kilometara), već je u velikoj meri izolovan od ostatka zemlje, ima svoju valutu, pasoš i ostale atribute nezavisnosti, mada međunarodno nikada nije priznat.

Problem je i južna autonomna pokrajina Gaugazija. Takođe proruski nastrojena, neposredno uz Ukrajinu, i veliki protivnik ulaska Moldavije u Evropsku uniju. I ovde je Maja Sandu morala da oštri nokte na lokalnim liderima: uhapsila je i na sedmogodišnju robiju osudila ovdašnju predsednicu Evgeniju Gucul, optuženu da je ilegalno, ruskim parama, finansirala populističku partiju SOR, osnovanu 1998. pod imenom Socio-politički pokret Solidarnost, a čiji je rad zabranjen 19. juna 2023. Takođe, naloženo joj je da državi vrati 40 miliona moldavskih leja (2,3 miliona američkih dolara). Uz Guculovu pohapšeno je još nekoliko osoba njoj politički bliskih.

Podsetimo, Moldaviju je osnovao SSSR kao autonomnu republiku u okvirima tadašnje Ukrajinske SSR. Sovjeti su 1940. po okupaciji Besarabije spojili ove teritorije sa gore navedenim kako bi formirali Moldavsku SSR. Po raspadu Sovjetskog saveza Moldavci 27. avgusta 1991. proglašavaju nezavisnost. Ipak uticaj Moskve ostao je ključan, kao i pomenuta ruska vojna baza u Pridnjestrovlju. Upravo stoga mnogi ovoj republici predviđaju sudbinu vrlo sličnu ukrajinskoj.

U takvim okolnostima, a prema procenama onih koji prate dešavanja u gaugaskoj prestonici Komratu, zapadni sponzori dali su Maji Sandu odrešene ruke i obilatu finansijsku pomoć. Ne bez razloga. Treba Moldavce „urazumiti” i predočiti im blagodeti života u Evropskoj uniji. Pre svega sa strateškog stanovišta. Ispada da je briselska birokratija, nemoćna da Evropljanima pruži valjanu sliku o svom radu, rešila da se pobrine bar za one kojima ta slika još uvek nije jasno pred očima. Da je dodatno zamagli.

Sa druge strane, u savezu nemoćnih evropskih lidera pojava svakoga ko je spreman da „čvrstom rukom uteruje demokratiju u narod” upravo je ono što omogućuje kupovinu vremena. Takvi su potrošna roba, niko za njima neće suzu pustiti, ali pružaju mogućnost za eventualnu trgovinu, povlačenje bez gubitaka, očuvanje sopstvene pozicije... Kao u Ukrajini. Ili u Bosni i Hercegovini.

Maja Sandu nikada nije krila svoj prezir prema Evgeniji Gucul. U novembru 2023. godine je izjavila da neće potpisati dekret o uključivanju pomenute u nacionalnu vladu, pominjući njene navodne veze sa „kriminalnim grupama”. Dokazi za to, međutim, nikada nisu obelodanjeni. Naprotiv, međunarodni posmatrači su potvrdili transparentnost i legitimitet izbora u Gaugaziji. Ali to nije zaustavilo ljutu šeficu države.

Guculova kategorično poriče sve optužbe, i presudu naziva političkom osvetom. Prema njenim rečima, iza suđenja stoji vladajuća Partija akcije i solidarnosti Moldavije, koja kontroliše parlament i vladu. Njeni advokati su obećali da će se žaliti na presudu višem sudu.

Odnosi predsednice Gaugazije sa moldavskim rukovodstvom postali su zategnuti 2023. godine nakon njene pobede na izborima u ovoj autonomnoj republici i najave jačanja odnosa sa Rusijom. Vlasti u Kišinjevu su pokušale da ponište izbore, ali je gagaski parlament stao na stranu Guculove. Održan je niz skupova u njenu podršku. Pomenimo i da je Maja Sandu odbila da potpiše dokument kojim se Evgenija Gucul proglašava za člana vlade, što je, prema zakonima zemlje, bila dužna da učini.

Jasno je da okršaj dve moldavske dame nije strogo lokalnog karaktera. Podsetimo, tokom juna meseca uz učešće 5.000 vojnika održana je velika vežba pripadnika Američkih snaga u Evropi (USAREUR) i rumunske zajedničke komande. Vežba je uključivala i delove oružanih snaga Moldavije.

S obzirom na poslednja dešavanja u neposrednom komšiluku u Ukrajini, pomenuta vežba definitivno je nosila poruku jaču od političke. Ipak, teško je oteti se utisku da, uprkos sudbini Guculove, Maja Sandu neće uspeti da promeni raspoloženje gaugaskog, pa ni ukupnog moldavskog naroda. To joj onemogućuju opšte evropske okolnosti.