Политички окршај две молдавске даме

Маја Санду, председница Републике Молдавије, спремна је да суверенитет државе и народа који представља преда у руке Европске уније. Подршку Брисела за овакав потез оверила је онога тренутка када је најјачој опозиционој групацији Слобода, једноставно, забранила учешће на парламентарним изборима, заказаним за септембар.

Позиција председнице је јасна: њен задатак је да Молдавију што више удаљи од Русије. У том смислу камен око врата јој представљају две непослушне покрајине. Једна је Придњестровље (Транснистрија) у којој се, још из совјетског доба, налази јак руски војни гарнизон. Овај део републике, на самој граници са Украјином (од Одесе је удаљен 105 километара), већ је у великој мери изолован од остатка земље, има своју валуту, пасош и остале атрибуте независности, мада међународно никада није признат.

Проблем је и јужна аутономна покрајина Гаугазија. Такође проруски настројена, непосредно уз Украјину, и велики противник уласка Молдавије у Европску унију. И овде је Маја Санду морала да оштри нокте на локалним лидерима: ухапсила је и на седмогодишњу робију осудила овдашњу председницу Евгенију Гуцул, оптужену да је илегално, руским парама, финансирала популистичку партију СОР, основану 1998. под именом Социо-политички покрет Солидарност, а чији је рад забрањен 19. јуна 2023. Такође, наложено јој је да држави врати 40 милиона молдавских леја (2,3 милиона америчких долара). Уз Гуцулову похапшено је још неколико особа њој политички блиских.

Подсетимо, Молдавију је основао СССР као аутономну републику у оквирима тадашње Украјинске ССР. Совјети су 1940. по окупацији Бесарабије спојили ове територије са горе наведеним како би формирали Молдавску ССР. По распаду Совјетског савеза Молдавци 27. августа 1991. проглашавају независност. Ипак утицај Москве остао је кључан, као и поменута руска војна база у Придњестровљу. Управо стога многи овој републици предвиђају судбину врло сличну украјинској.

У таквим околностима, а према проценама оних који прате дешавања у гаугаској престоници Комрату, западни спонзори дали су Маји Санду одрешене руке и обилату финансијску помоћ. Не без разлога. Треба Молдавце „уразумити” и предочити им благодети живота у Европској унији. Пре свега са стратешког становишта. Испада да је бриселска бирократија, немоћна да Европљанима пружи ваљану слику о свом раду, решила да се побрине бар за оне којима та слика још увек није јасно пред очима. Да јe додатно замагли.

Са друге стране, у савезу немоћних европских лидера појава свакога ко је спреман да „чврстом руком утерује демократију у народ” управо је оно што омогућује куповину времена. Такви су потрошна роба, нико за њима неће сузу пустити, али пружају могућност за евентуалну трговину, повлачење без губитака, очување сопствене позиције... Као у Украјини. Или у Босни и Херцеговини.

Маја Санду никада није крила свој презир према Евгенији Гуцул. У новембру 2023. године је изјавила да неће потписати декрет о укључивању поменуте у националну владу, помињући њене наводне везе са „криминалним групама”. Докази за то, међутим, никада нису обелодањени. Напротив, међународни посматрачи су потврдили транспарентност и легитимитет избора у Гаугазији. Али то није зауставило љуту шефицу државе.

Гуцулова категорично пориче све оптужбе, и пресуду назива политичком осветом. Према њеним речима, иза суђења стоји владајућа Партија акције и солидарности Молдавије, која контролише парламент и владу. Њени адвокати су обећали да ће се жалити на пресуду вишем суду.

Односи председнице Гаугазије са молдавским руководством постали су затегнути 2023. године након њене победе на изборима у овој аутономној републици и најаве јачања односа са Русијом. Власти у Кишињеву су покушале да пониште изборе, али је гагаски парламент стао на страну Гуцулове. Одржан је низ скупова у њену подршку. Поменимо и да је Маја Санду одбила да потпише документ којим се Евгенија Гуцул проглашава за члана владе, што је, према законима земље, била дужна да учини.

Јасно је да окршај две молдавске даме није строго локалног карактера. Подсетимо, током јуна месеца уз учешће 5.000 војника одржана је велика вежба припадника Америчких снага у Европи (USAREUR) и румунске заједничке команде. Вежба је укључивала и делове оружаних снага Молдавије.

С обзиром на последња дешавања у непосредном комшилуку у Украјини, поменута вежба дефинитивно је носила поруку јачу од политичке. Ипак, тешко је отети се утиску да, упркос судбини Гуцулове, Маја Санду неће успети да промени расположење гаугаског, па ни укупног молдавског народа. То јој онемогућују опште европске околности.