Bajke koje volim
"Strašne priče braće Grim" dobiće novo scensko tumačenje u režiji Mika Gordona, reditelja iz Velike Britanije na sceni Malog pozorišta "Duško Radović". Premijera predstave "Strašne priče braće Grim" koja je realizovana u koprodukciji sa Britanskim savetom biće izvedena u subotu, 10. novembra. Tekst je preveo Đorđe Tomić, scenograf je Igor Vasiljev, kostimograf Maja Mirković, a kompozitor Igor Gostuški. Reditelj Mik Gordon je pre pet godina prvi put boravio u Beogradu sa Kraljevskim nacionalnim pozorištem iz Londona, i već je tada poželeo da sarađuje sa našim umetnicima. Beograd mu se, kaže, dopao na prvi pogled, a predstave koje je imao priliku da vidi u ovdašnjim pozorištima imaju visoki profesionalni nivo. Gordon je studirao savremenu istoriju na Univerzitetu Oksford i pozorišnu režiju sa Piterom Brukom u Francuskoj i Londonu. Među nagradama koje je osvojio su i priznanje Kruga kritičara i nagrada Pitera Bruka za najistaknutije pozorište.
– Veoma volim bajke braće Grim. Oni su bili stručnjaci da predstave samo najbitnije informacije koje omogućuju da se priča ispriča. Verovali su u moć mašte i bili svesni koliko je važno da se deca suoče sa stvarnošću. Mi smo u ovoj predstavi pokušali da ostanemo verni njihovoj viziji. Komad "Strašne priče braće Grim" biće drugačiji od predstava koje su, inače, na beogradskom repertoaru. Tendencija je da se koristi pripovedanje u trećem, umesto govora u prvom licu. Na taj način nastojimo da u sam tok priče mnogo više uključimo publiku, kaže Gordon.
Ispričane kroz dramsko-prozno-poetsku vizuru reditelja Mika Gordona, bajke "Ivica i Marica", "Zlatna guska", "Pepeljuga", "Miš, ptica i kobasica", "Baš-čelik" i "Čarobni stočić" oslobođene su suvišne dramatičnosti i narativnosti, deluju jednostavno i pogodno za laku i maštovitu scensku igru.
– Ovde, u pozorištu "Duško Radović", naišao sam na pozitivnu atmosferu i izuzetno talentovane glumce. Moji utisci o organizaciji pozorišnog života i količini posla koji glumci ovde imaju, međutim, nisu pozitivni. Ljudi rade toliko mnogo da nemaju vremena da razmišljaju dugoročno ili da se kod kuće posvete svojim ulogama i uopšte poslovima koje obavljaju – tvrdi Gordon.
Kada su u pitanju sličnosti i razlike između srpskog i britanskog pozorišta, Gordon tvrdi da je osnovna razlika u tome kako se organizuje proces rada u pozorištu.
– Britanci su veoma dobri u organizovanju procesa rada; dobra stvar je što takav način rada smanjuje nivo stresa. Možda u britanskom modelu ima manje prostora za kreativnost, ali nisam u to siguran. Druga osnovna razlika jeste da se u Britaniji predstave izvode u bloku, za razliku od repertoarskog modela koji mi imamo ovde. Velika sličnost je u tome da su umetnici loše plaćeni i tamo, i ovde. I u Londonu i u Beogradu možete da vidite mnogo loših predstava ali, kada imate sreću da vidite dobru predstavu, što je je veoma retko, e, onda je to čarobno iskustvo, zaključuje Gordon koji napominje da bi u Beogradu voleo da radi i neko Šekspirovo delo sa Dušicom Sinobad i Jovom Maksićem u glavnim ulogama.Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
