Бајке које волим

"Страшне приче браће Грим" добиће ново сценско тумачење у режији Мика Гордона, редитеља из Велике Британије на сцени Малог позоришта "Душко Радовић". Премијера представе "Страшне приче браће Грим" која је реализована у копродукцији са Британским саветом биће изведена у суботу, 10. новембра. Текст је превео Ђорђе Томић, сценограф је Игор Васиљев, костимограф Маја Мирковић, а композитор Игор Гостушки. Редитељ Мик Гордон је пре пет година први пут боравио у Београду са Краљевским националним позориштем из Лондона, и већ је тада пожелео да сарађује са нашим уметницима. Београд му се, каже, допао на први поглед, а представе које је имао прилику да види у овдашњим позориштима имају високи професионални ниво. Гордон је студирао савремену историју на Универзитету Оксфорд и позоришну режију са Питером Бруком у Француској и Лондону. Међу наградама које је освојио су и признање Круга критичара и награда Питера Брука за најистакнутије позориште.

– Веома волим бајке браће Грим. Они су били стручњаци да представе само најбитније информације које омогућују да се прича исприча. Веровали су у моћ маште и били свесни колико је важно да се деца суоче са стварношћу. Ми смо у овој представи покушали да останемо верни њиховој визији. Комад "Страшне приче браће Грим" биће другачији од представа које су, иначе, на београдском репертоару. Тенденција је да се користи приповедање у трећем, уместо говора у првом лицу. На тај начин настојимо да у сам ток приче много више укључимо публику, каже Гордон.

Испричане кроз драмско-прозно-поетску визуру редитеља Мика Гордона, бајке "Ивица и Марица", "Златна гуска", "Пепељуга", "Миш, птица и кобасица", "Баш-челик" и "Чаробни сточић" ослобођене су сувишне драматичности и наративности, делују једноставно и погодно за лаку и маштовиту сценску игру.

– Овде, у позоришту "Душко Радовић", наишао сам на позитивну атмосферу и изузетно талентоване глумце. Моји утисци о организацији позоришног живота и количини посла који глумци овде имају, међутим, нису позитивни. Људи раде толико много да немају времена да размишљају дугорочно или да се код куће посвете својим улогама и уопште пословима које обављају – тврди Гордон.

Када су у питању сличности и разлике између српског и британског позоришта, Гордон тврди да је основна разлика у томе како се организује процес рада у позоришту.

– Британци су веома добри у организовању процеса рада; добра ствар је што такав начин рада смањује ниво стреса. Можда у британском моделу има мање простора за креативност, али нисам у то сигуран. Друга основна разлика јесте да се у Британији представе изводе у блоку, за разлику од репертоарског модела који ми имамо овде. Велика сличност је у томе да су уметници лоше плаћени и тамо, и овде. И у Лондону и у Београду можете да видите много лоших представа али, када имате срећу да видите добру представу, што је је веома ретко, е, онда је то чаробно искуство, закључује Гордон који напомиње да би у Београду волео да ради и неко Шекспирово дело са Душицом Синобад и Јовом Максићем у главним улогама.