Posle četvrt veka dočekala stalni posao u struci

Prokuplje – Proteklu godinu medicinska sestra iz Prokuplja Vesna Dragićević pamtiće kao najsrećniju u životu. Posle ravno 284 meseca čekanja, dobila je posao u struci, u ovdašnjoj bolnici. I to na Ginekološko-akušerskom odeljenju, što je, kaže nam, sve ovo vreme priželjkivala.

A na koliko se konkursa javljala, kaže, ni broja se ne zna. Za ovu priliku saznala je od prijateljice, koja je u „Politikinom” dodatku „Posao” pročitala da Ministarstvo zdravlja traži hiljadu zdravstvenih radnika. I uspelo je: od 1. decembra je na stalnom poslu.

Iako je školovanje završila u Prokuplju, u ovom gradu se, ističe, uvek osećala pomalo kao stranac. Otac Slavko je bio oficir JNA, stalno su se selili i nigde nisu mogli da uhvate „dublje korene”. I on i majka Zorka smatrali su da pravda uvek dođe na svoje i nikoga nisu želeli ni za šta da mole. Bila je Vesna odličan đak u osnovnoj, sa istim uspehom je završila i srednju medicinsku školu 1982. A na obavezan pripravnički staž pozvali su je tek posle devet godina! U međuvremenu, Vesna se udala i ubrzo rodila prvo dete, ćerku Danijelu.

U to doba, kaže Vesna, Zavod za zapošljavanje imao je listu kriterijuma za dobijanje radnog mesta, ali iako je uspeh u školi bio jedan od najvažnijih, uvek se nalazio neko ko ima prednost po nekom drugom osnovu.

– Godinu dana nakon porođaja, ponovo sam krenula u traganje za poslom. Konkursne komisije kojima sam se javljala su mi poručivale da treba još malo da sačekam, da rodim bar još jedno dete... I taj „uslov” sam ispunila, 1988. sam dobila sina Dalibora. Ali od stalnog posla ništa – priča nam Vesna.

(/slika2)I tako je četvoročlana porodica Dragičević surove devedesete dočekala u krajnjoj egzistencijalnoj neizvesnosti, pa su Vesna i njen suprug Ljubiša pokušali da koliko je to moguće uzmu sudbinu u svoje ruke. Zakupili su tezgu na pijaci i kao mnogi u to doba, krenuli sa preprodajom svakojake robe. Do danas im je to jedan od izvora prihoda, na pijaci su ranom zorom i za tezgom se smenjuju do sumraka, bez obzira na to da li je mraz, kiša, sneg ili nepodnošljiva letnja žega.

– U jednom trenutku sam pomislila da je rešenje u promeni struke, pa sam upisala i završila Višu poljoprivrednu školu, ali se i to pokazalo kao uzaludno. A jedino medicinsko uposlenje do sada sam imala od 1996. do 1999, u jednoj ovdašnjoj privatnoj ordinaciji. Onda je došla NATO agresija, pijačna prodaja nam nije donosila dovoljno novca, pa sam išla i u branje višanja i šljiva, šila sam „na parče” za jedno preduzeće, kuvala kafe u jednoj banci, radila po buticima za džakčić deterdženta. Satirali smo se od posla i muž i ja, ali to je bio jedini način da preživimo i školujemo decu. Srećom, sa te strane nemamo briga. Danijela uskoro treba da diplomira na grupi za hemiju, a Dalibor je na drugoj godini Fakulteta za fizičku kulturu – s ponosom nam kaže Vesna, dok razgovaramo u ginekološkoj ambulanti prokupačke bolnice, na njenom radnom mestu.

– Još sam u čudu. Iako će se uskoro navršiti mesec dana otkako sam ovde, kao da još sanjam. Izgleda da su, konačno, uvažene moje godine čekanja, uspeh u školi... A posebno sam presrećna što su me svi, i lekari i sestre, primili najlepše što se zamisliti može. Ja se trudim da to opravdam – zaključuje Vesna, izvinjavajući se što je, zbog potreba pacijentkinja, nekoliko puta morala da prekida ovaj razgovor za naše novine.

-----------------------------------------------------------

Primljena u skladu sa kriterijumima

Direktor Zdravstvenog centra „Toplica” Dragan Dinić kaže za naš list da je sasvim normalno što je Vesna Dragićević dobila zaposlenje u ustanovi na čijem je čelu, jer su strogo poštovani uslovi koje je propisalo Ministarstvo zdravlja. Po istim kriterijumima, dodaje, primljeno je još 19 od 350 medicinskih tehničara, koliko ih se javilo na konkurs.