Strasti prema vlasti

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington,  decembra – Budi pažljiv i ljubazan prema njemu jer već za koji dan može da odlučuje o tvojoj sudbini, preporučuje prolaznik poznaniku u centru Vašingtona. Kakav bi mi razlog bio za poseban obzir prema njemu, kad radimo u firmama koje jedna s drugom nemaju nikakve veze, odgovara upozoreni. Da, ali ti je taj– nastavlja savetodavac– favorit za budućeg visokog funkcionera u ministarstvu na koje se oslanja tvoje preduzeće.

Slična proricanja se šire Amerikom. U mnogim, većini sada nepoznatim, licima naslućuju se budući lideri važnih nacionalnih resora. Jer, kao da je s padom potrošačke groznice, smirene ekonomskim nevoljama, zavladala– karijerna groznica.

Čak 330.000 Amerikanaca se dosad prijavilo za– nekih 3.500 visoko rangiranih mesta u novoj administraciji Baraka Obame. Tako visok stepen entuzijazma za službu u vlasti nezabeležen je u modernom dobu, u kome je mahom prevladavala ravnodušnost prema poslovima u državnom aparatu, ocenio je istoričar Majkl Bešlos. „Ovo je najdinamičnija tranzicija u modernom predsednikovanju”, smatra i Nels Olson koji iz vašingtonskog ureda profesionalno „regrutuje” kadrove.

Socijalni žmarac

Situacija je bez presedana. Hroničari podsećaju da je pre 40 godina tada novoizabrani predsednik Ričard Nikson strepeo da neće imati dovoljno ljudi za administraciju, pa da je njegova ekipa poslala više od 70.000 poziva– svima sa liste „Ko je ko u Americi”.

Prijave za rad u Obaminoj upravi znatno su nadmašile viđeno i u slučaju njegovih bližih prethodnika. Džordžu Bušu se kandidovalo 40.000, a Bilu Klintonu 125.000 kadrova.

Proradio je, zapravo, novi socijalni žmarac: rekordna masa talenata, afirmisanih osoba, različitog uzrasta, hrli u zagrljaj– centralnoj državnoj upravi. Za zemlju zasnovanu na jakom individualizmu i privrženosti tržištu, takav kurs bi mogao da se doživi kao kolektivno „neverstvo”– prema temeljnim sistemskim vrednostima.

Ali fenomen je složeniji. U njemu su pomešani efekti tekuće višeslojne krize, osećanja da „ovako kako je dosad bilo više ne ide”, i nade u ostvarivanje političkih promena i realniji redosled društvenih prioriteta.

Rebeka Boner (35) u „Ju-Es-Ej tudeju” prikazana je kao primer novog usmerenja. Kao diplomirani pravnik (na Jejlu) i ekonomista (s Harvarda) brzo je dogurala do vrhova bankarskog giganta u Njujorku, ali je dala otkaz i pridružila se kampanji za izbor Obame i sedam meseci u njoj radila besplatno. Nije mogla, kaže, da podnese da iz Volstrita ravnodušno gleda kako joj se zemlja grči, a sada se prijavila za posao u državnoj upravi sa željom da „pomogne ozdravljenju ekonomije i spoljne politike”.

Preobraćanje ka davanju prednosti radu za opšte dobro nad ličnim materijalnim interesom zahvatilo je i druge. Mnogi berzanski i industrijski poslenici, ljudi sa stažom od 10 do 20 godina, poručuju da su voljni da sa bolje plaćenih poslova pređu na rad u državnoj upravi, izjavio je Si-En-Enu Skot Kirk, menadžer kompanije koja je u Džordžiji specijalizovala pisanje prijava za radna mesta.

Nije reč, reklo bi se, jedino o naglom rastu pojedinačne samopožrtvovanosti. Krizna vremena, sa uzdrmanim tržištima, mnoge teraju da veću egzistencijalnu bezbednost potraže pod skutom države.

To je i „prava je prilika” da se znatno poboljša dosad prilično zapušteni proces zapošljavanja u ministarstvima, procenjuje Maks Stajer, šef vašingtonske nepartijske organizacije posvećene poboljšavanju rada federalnih organa. Jednostavno, da se funkcionisanje vlasti unapredi prihvatom superkvalifikovanih ljudi iz posrnulih ili krahiranih poslovnih džinova.     

Politički postavljeni funkcioneri– kao što su pomoćnici ministara ili ambasadori– koje probira Obamin štab, kako navodi „Njujork tajms” pozivanjem na poznavaoce, samo su neznatni delić federalne administracije koju čini 1,9 miliona civilnih službenika. Ali biće potrebni i novi specijalisti, sugeriše Den Fromkin u blogu „Hafington post”.

„Viki Bela kuća”

Podseća da je Obama, koji važi i za „prvog internetskog predsednika”, obećao da će po dolasku na vlast održati intenzivni internetski kontakt s građanima i tako stvori najavljenu „vrlo komunikativnu vlast”, čime bi „možda i povratio poverenje naroda u politički vrh”. Zamislite samo sajt Bele kuće, dodaje, na kome bi, uz ostalo, masovno bili ocenjivani njeni politički projekti i ostvarivanje izbornih obećanja. To, priznaje neće biti lako ostvarljivo, ali kao model, s mnoštvom volontera i malobrojnim „stafom”, preporučuje internetsku enciklopediju „Vikipediju”, da predsednička palata postane „Viki Bela kuća”…

Obamin selekcioni štab, 50 ljudi, prijave najčešće i prima Internetom, na adresi www.change.gov. Tim putem je olakšana masovnost kandidata, ali je selektorima povećana briga zbog činjenice da će svojim odlukama stvoriti znatno više nezadovoljnika nego obradovanih.

Ovako ili onako, tek, u toku je proces u kome izabrani predsednik (uz pomoć odabranog tima) bira federalne funkcionere. Među– kandidatima kojih je više nego ikad. I– čija masovnost svedoči o ovde neobično povećanoj sklonosti, pa i strasti, prema vlasti…