London kao epicentar svetske pljačke

Prošetajte ulicama Londona i primetićete dve stvari. Prvo, iako većina pešaka gleda u svoje telefone, poneki će povremeno baciti pogled preko ramena, pazeći da ih neko ne napadne iznenada. Drugo, luksuzni automobili, često imaju mehaničke blokade na volanu. To je znak uznemirujućeg fenomena: cvetanja globalne kriminalne industrije koja je dobila i ime – Grand Theft Global Inc, piše britanski Ekonomist.

Skupa roba sve više postaje plen lopova u bogatim zemljama, da bi zatim završila na udaljenim tržištima. Iako to nije novost – devedesetih su automobili i elektronika iz Evrope odlazili u bivše komunističke države – danas je čitav proces podignut na nivo globalne, dobro organizovane lančane kriminalne mreže. London je najbolje mesto gde se može videti kako sve funkcioniše, ali upozorenje važi za sve.

Prošle godine u Londonu je ukradeno oko 70.000 telefona, gotovo jedan na svakih 100 stanovnika. Britanija drži čak 40% svih krađa telefona u Evropi. Omiljeni metod lopova je da na električnim biciklima priđu žrtvi s leđa, zgrabe telefon i sakriju ga u „Faradejevu torbu“ kako bi onemogućili praćenje. Većina ovih telefona završava u Kini.

Isto važi i za automobile. Oko 130.000 vozila ukradeno je u Britaniji tokom prošle godine – čak 75% više nego pre deceniju. SUV-ovi su posebno na ceni, jer na Bliskom istoku i u Africi mogu dobro da podnesu loše puteve.

Udaljenost ključna

Iz senke svime upravlja kriminalni sistem koji funkcioniše kao globalni biznis: ima specijalizovane usluge, besprekornu logistiku i efikasnu distribuciju. Ključna prednost mu je upravo udaljenost – roba završava na mestima gde je teško otkriti da je ukradena. Afričke zemlje imaju slab kapacitet za proveru porekla automobila, dok u Kini nije problem prodati ukraden telefon.

Tržište funkcioniše skoro besprekorno. Posle poplava u UAE 2024. godine, kada je uništen veliki broj automobila, Britanija je beležila nagli skok krađa SUV vozila – jer je potražnja naglo skočila.

Sve ukazuje da će „Grand Theft Global“ nastaviti da raste. Kako Afrika i Azija postaju bogatije, tako raste i potreba za luksuznom robom, dok ulice gradova Zapada predstavljaju lak plen. Problem je i što većina bogatih država jedva da kontroliše sopstveni izvoz.

Kako stati na put?

Pritisak na zemlje u koje kradena roba stiže – verovatno neće dati rezultate.

Strože kontrole na granici i u špedicijama – moguće rešenje. Kompanije bi, poput banaka, mogle biti obavezne da „poznaju svoje klijente“.

Jačanje bezbednosti na samom proizvodu – ograničen efekat, jer tehnologija krađe brzo napreduje.

Policija – za sada najslabija karika. Žrtve često same lociraju svoje telefone ili automobile, ali organi reda ne reaguju. Nijedan vođa ove globalne mreže još nije uhapšen.

Problem je što policija ove krađe ne tretira kao „visokorizičan kriminal“, iako isti bande paralelno učestvuju u nasilju i trgovini drogom. Lokalne snage, već preopterećene, nemaju resurse da vode borbu sa organizovanom globalnom mrežom.

Ako se nešto brzo ne promeni, Grand Theft Global će nastaviti da raste i podriva poverenje u zakon i red – ne samo u Britaniji, već i širom sveta.