Pozdravi nekog…

„Mama me prevarila, rekla je da će i mene da vodi u Nemačku i do poslednjeg dana sam živeo u nadi. Jednog dana mi se spremili i ja spakovao sve. Onda me deda poslao po taksi kod Vukovog spomenika. Ja izaberem najlepšeg, jedva šofer pristao. Mama i sestra već bile pred kapijom kad smo ja i taksi došli. Moje stvari zaboravile i ja otrčim da ih uzmem. Kad sam se vratio, nema nikog, samo moj deda plače pred kućom. A ja sve mislio da on nema suza”.

Ovaj iskaz dečaka od devet godina samo je jedna u nizu iskrenih i potresnih ispovesti maloletnika iz ustanova socijalnog rada, objavljenih u knjizi „Pozdravi nekog” psihologa Budimira Nešića i Vesne Ognjenović. Svoje peto izdanje poznata knjiga je ovih dana doživela u izdavačkoj kući „MostArt” – kako drugačije, do u biblioteci „Empatija”.

Ljudske priče, sudbine, tihi vapaji za nedostajućom nežnošću, neobična poimanja ljubavi i iskonska potreba za pripadanjem, ispisali su stranice ove knjige čije je prvo izdanje objavljeno još 1972. godine. Tokom svog redovnog posla na radnim mestima psihologa u Centru za socijalni rad u Zemunu i Prihvatilištu za decu i mladež u Beogradu (ustanovama koje tretiraju probleme počev od socijalne ugroženosti do najtežih slučajeva maloletničkog prestupništva), autori su beležili odgovore sa testova ličnosti, testova inteligencije, kao i spontane dečje iskaze dobijene preko psiholoških intervjua. Imali su, pri tom, dovoljno ljudske i profesionalne osetljivosti da zapaze rečite ljudske odsjaje o samoći, ljubavi i porodičnom životu, koji često iznenađuju svojom jezgrovitošću. („Otac me je toliko tukao da se maćeha rasplakala”. „Ne valja mu (ocu) što voli da se tuče i što pije mnogo. Ali kad se lepo obuče, kad veže mašnu i kad se obrije – da vidite vi kakav je to čovek”)…

Specifičnost ove knjige, kako je istaknuto na predstavljanju knjige u Dečjem kulturnom centru, u Takovskoj 8 u Beogradu, jeste u nastajanju nove vrste žanra, tzv. dokumentarne umetnosti koja podrazumeva autentičan iskaz sa jakom umetničkom snagom. Stoga ne čudi što je građa iz ove knjige pretvorena i u dramski tekst.

– Ovi sažeti iskazi koji umeju da iznenade leksičkim i gramatičkim obrtima, zahvataju čoveka u procepu, otkrivajući ljudske drame u našem okruženju. Knjiga zato zadire u mnogo šira pitanja, pitanja razvoja dece i ljudi koji žive u jednom društvu. U razgovoru sa ispitanicima primenjivali smo poznate tehnike i testove ali se, uvek, otkrivalo nešto što je iza reči, nevidljivo i nenametljivo. To su tihi glasovi koji se jedva čuju i bivaju zaglušeni onim preglasnim. Tokom dugog perioda rada shvatila sam da je slušanje aktivnost u kojoj se čuje budućnost – rekla je na promociji autorka Vesna Ognjenović.

M. S.