Konspirativno novinarstvo

Vladimir Đukanović*

Nije li poenta, zapravo nije li čast, svako ko piše neki tekst za novine, nebitno da li je u formi vesti, analitičkog teksta potkrepljenim izjavama aktera ili na kraju kada se piše komentar, da se na kraju potpiše?

Kao klinac sam sanjao da mi tekst izađe u novinama i da svako čita ono što sam sročio. Da moje ime šljašti i da ponosno svima pokazujem da je moj tekst izašao. No, danas to izgleda više nije slučaj, pa čak i kada su izgleda u pitanju i univerzitetski profesori.

Naiđoh u dnevnom listu „Danas” od subote na tekst pod naslovom „Pravo i posledice revolucije” čiji je potpisnik, verovali ili ne, Prijatelj studenata, koji na kraju teksta dodatno pojašnjava da je profesor i stručnjak za tranzicionu pravdu, šta god to značilo. Istina, bilo bi lepo kada bi nam neko objasnio kakva je to oblast „tranziciona pravda” i ko se na naučnoj osnovi bavi istom, kao i da li je neko naučno delo ili tekst iz te oblasti napisan i ko su autori. Šta zapravo podrazumeva termin „tranziciona pravda”. Da li je ona osvetnička, revanšistička, da li je možda uvod u sveobuhvatno pravedno društvo?

Ovako, imamo konspirativnog autora koji se bavi još konspirativnijom oblašću, a daje sebi za pravo da tumači u tekstu šta su opravdani akti prema vlastima i kako se do pravde dolazi. Tako ovaj misteriozni autor u tom famoznom tekstu navodi da tzv. student Bogdan Jovičić „ne bi smeo da bude u pritvoru, jer on je pružao legalan i pravedan otpor nasilnom režimu”.

Dakle, jasno je da je poenta teksta u širenju revolucionarnih ideja, odnosno podsticanju da se čini nasilje prema policiji kao čuvaru vlasti kako dotično to tumači, ali i svima koji podržavaju vlast, jer oni po njemu podržavaju nasilni režim, a protiv takvog režima je sve dozvoljeno, jer je to pravedno. Famozni univerzitetski profesor koji ne sme da se potpiše imenom i prezimenom sve to dodatno pojašnjava da se „pravo na otpor osenjuje eks ante na osnovu zločina tiranije koja se ruši, a ne eks post fakto na osnovu onog što će doći posle. Dužnost je svih da se borimo za slobodu protiv tiranije koja postoji sada”.

Prostim jezikom rečeno, mi smo umislili da je sada tiranija, bez obzira što pišemo šta hoćemo, palimo tiraninove prostorije i premlaćujemo njegove pristalice, tučemo policiju, navlačimo medijski svaki dan mržnju prema tiraninu i svi su dužni to da rade, a ako ne rade oni su za tiranina, pa su i oni legitimna meta. Takav stav se dodatno pojačava navodima: „Država se ponekad poredi sa živim organizmom, a revolucija sa hirurškom operacijom. Operacija je bolna i rizična. Pacijentu može da bude gore pre nego što mu bude bolje. Ali kada je tumor tiranije zahvatio vitalne organe, operacija je jedina opcija. Hirurg koji postupa po pravilima struke nije kriv ako ishod, uprkos svemu, ne bude dobar.”

Prema tome, „univerzitetski profesor” se u svojoj opseni uzneo do nivoa da preporučuje kolegama studentima da je samo revolucija opcija, a ako ona i ne uspe, nema veze, jer su svakako primenili jedinu moguću opciju. Dakle, čak i ako se izazove građanski rat, to je sasvim u redu, jer se ustalo u borbu protiv tiranina, pa čak i da se ne uspe i da ima žrtava, to je po „profesoru” bila jedina moguća opcija.

Na stranu što ova kukavica, ako uopšte postoji, nije smela ni da se potpiše. Tuđu decu bi gurala u pogibiju, a ne svoju. No, iskreno sam mišljenja da ovakav ludak, bez obzira na činjenicu što ništa lepo ne mislim o najvećem delu naših univerzitetskih profesora, zaista ne postoji. Ukoliko postoji, onda je on sramota za srpski univerzitet i da je sreće da se istraga sprovede i da bude najuren.

Pre bih rekao da je ovo tekst redakcije „Danasa”, lažno potpisan na način kako je potpisan. No, ovakvo huškanje na neistomišljenike, označavanje neistomišljenika licima koje podržavaju tiraniju i uopšte označavanje sadašnjeg stanja u srpskom društvu tiranijom od strane vlasti, apsolutno je nedopustivo i nema nikakvo utemeljenje. Čak bi se moglo reći da mi danas na delu imamo tiraniju manjine i to baš ovakvih koji ovakve bljuvotine pišu i podstiču na sukobe, jer ta manjina blokira ulice i institucije i maltretira većinu. No većina ne zahteva da se napada manjina, a agresivna manjina očigledno u nedostatku ideja jedino što vidi jeste da lansira ovako lažne i idiotske pamflete i da podstiče na mržnju prema neistomišljenicima.

U svakom slučaju, nadležne ustanove bi autore ovakvih tekstova najhitnije morale da hospitalizuju.

                                                                        *Narodni poslanik