Fijasko „selfi diplomatije” na Ist Riveru

Ja sam normalan, verujte mi, delujem malo ekstremno, ali to je zbog mojih prethodnika koji nisu bili normalni, rečenica je tzv. premijera u Prištini u tehničkom mandatu Albina Kurtija, dok je po hodnicima zdanja Ujedinjenih nacija pokušavao da presretne brojne diplomate. Većina je vešto izbegavala da ima išta s nepoznatim čovekom sumnjivog ponašanja. One manje spretne diplomate prvo su pomislile da je reč o nekom lobisti, a kada bi shvatile da to nije slučaj, onda su morale da saslušaju priču albanskog ekstremiste koji im je govorio o svojoj verziji istorije Evrope.

Dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predvodeći srpsku delegaciju, jedini evropski lider koji je, osim ruskog ministra inostranih poslova, imao pun bilateralni sastanak s državnim sekretarom SAD Markom Rubiom – a šef naše države je i sa govornice Generalne skupštine UN, kao i na mnogim važnim sastancima, branio poziciju Srbije – Kurti je održao susrete jedino s delegacijama nekoliko manjih država. Među njima su premijeri Grenade i Belizea, Dikon Amis Tomas Mičel i Džon Brisenjo, sa kojima je, kako se navodi, razgovarao o ekonomskoj saradnji, ali i o „geopolitičkim dešavanjima i njihovom uticaju”.

Njegova koleginica, predsednica privremenih institucija u Prištini Vjosa Osmani, kao da je imala malo više sreće. Na KiM se vratila s brojnim fotografijama koje je sigurno pokazala svojim partijskim drugovima i medijima na albanskom. Osim protokolarnog slikanja s američkom predsednikom Trampom, tu se našlo mesta i za Bila Klintona i više američkih kongresmena koji se nalaze na platnom spisku albanskog lobija u Americi i slove za osvedočene podržavaoce navodno nezavisnog Kosova, a sve to, inače, u trenutku kada je nedavno aktuelna administracija u Vašingtonu odlučila da suspenduje strateški dijalog s Prištinom. To nije smetalo predstavnicima srpske opozicije poput Borka Stefanovića da optuže predsednika Vučića da nije pozvan na prijem kod Trampa, a Osmanijeva jeste. To se odmah pokazalo kao neistina, jer je pozivnica upućena šefu srpske države, ali je on u tom trenutku imao niz važnih susreta i bilaterala, dok je za Osmanijevu svakako bila najvažnija „selfi diplomatija”, jer u Njujorku ozbiljne susrete i nije imala. Njen susret s Trampom trajao je tek onoliko koliko je dovoljno da škljocne foto-aparat i da ona kaže „ptičica”.

Predstavnici Prištine posetili su i bivšeg kongresmena i njegovu suprugu – Džoa i Širli Diogardi, koji su proslavili 85. i 75. rođendan. Podsetili su da su „Džo i Širli” lobirali kod predsednika Klintona da se „zaustavi genocid” na Kosovu, osigurali da se ne ponovi scenario iz BiH, branili „oslobodilačku vojsku Kosova” kao „pravednu silu” i ubedili administraciju Buša da „nezavisnost Kosova ne treba odlagati”, što je 2008. godine „postalo stvarnost”.

Generalna sekretarka Demokratske partije Kosova Vljora Čitaku kritikovala je Kurtija zbog toga što tokom posete SAD govori o demokratiji i vladavini prava, dok njegova vlada, kako je konstatovala, krši tzv. ustav ili su njeni članovi pod istragama. „Problemi Amerike ne mogu biti tvoji, čak i da ti to želiš. Razumeš li u kakvom stanju delirijuma i megalomanije treba biti da bi se govorilo na taj način? A onda da držiš predavanja o demokratiji i vladavini prava…”, napisala je Čitakuova na „Fejsbuku”. Dodala je da su Kurti i njegova vlada poznati po kršenju Ustava i brojnim istragama. „Sam odbijaš da se pojaviš u tužilaštvu zbog višemilionskih afera. Ipak, govoriš o redu i zakonu. Gadno!”, zaključila je Čitakuova.

Bivši ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Vladislav Jovanović kaže da je prištinska delegacija skup očajnika kojima je hitno potreban neki diplomatski rezultat da bi imali čime da se pohvale. Za „Politiku” ističe da oni nemaju diplomatskog osnova da postoje, da su proizvedeni povredom međunarodnog prava po više osnova i priznati su od jednog broja država suprotno principima na kojima je priznata nezavisnost Srbije.

„Oni se godinama bore za izlazak iz senke, ali je njihov problem što je ta senka sve dublja. Priština zna da se u ovom poremećaju u svetskim odnosima i izgradnji nekih novih odnosa oni nalaze na gubitku i da će ta promena sigurno doneti promene koje im ne idu u prilog. Kad god je godišnja Skupština UN oni se trude da se provuku, neko ih pozove i omogući im da uđu u zgradu, a onda oni koriste svoju ’diplomatsku veštinu’ i hvataju na hodnicima neke delegacije, negde i uspevaju, pa taj ’uspeh’ dižu u nebesa i to su sve pokušaji očajnika. Tako su radili i ranije i rezultati su im uvek bili mršavi”, kaže Jovanović. Dodaje da Priština nije usamljena u toj diplomatskoj igri i navodi da neke španske provincije imaju jak separatistički pokret koji na sličan način pokušava da izađe iz anonimnosti.

„Ovaj put bio je i najneuspešniji pokušaj Prištine jer su morali da prihvate uske okvire koji se dozvoljavaju posetiocima zgrade UN. Ako su na hodniku nekog poznatog i sreli, to nema velikog značaja, jer je to uteha za one koji nemaju nikakvu spoljnu politiku. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u svom govoru je jasno stavio do znanja kako stoje stvari i time je svaki pokušaj tzv. albanske delegacije s Kosova bio pucanj iz prazne puške. Promene koje su na pragu još više plaše Prištinu, ali i njene mentore sa Zapada jer će biti u sve težim okolnostima da li da pružaju bezrezervnu podršku kao dosad”, ističe Jovanović i naglašava govor šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova, koji je prvi put prozvao Zapad za izazivanje i ugrožavanje stabilnosti na Balkanu, posebno na Kosovu i Metohiji i u Bosni i Hercegovini. Dodaje da je to bio najcelovitiji i najzaokruženiji nastup Rusije prema problemima na Balkanu.

„To je velika stvar i govori da Rusija nije odustala od svojih interesa na Balkanu i to je bitno i za druge zemlje koje su ostvarile dobru saradnju s nama i to će vremenom sve više pokazivati. Kosovski Albanci imaju mnogo razloga da budu zabrinuti zbog statusa koji je stvoren veštački, kršenjem međunarodnog prava, pre više od dvadeset godina. To pokazuje da se zaoštravaju odnosi velikih sila po raznim linijama, uključujući i Balkan, i Zapad više neće imati odrešene ruke da radi šta hoće kao proteklih decenija”, kazao je Vladislav Jovanović.

A direktor Centra za društvenu stabilnost Ognjen Karanović kaže da je Albin Kurti po svim merilima političkih procesa i tokova trebalo da bude politička prošlost zbog nasilničkog i terorističkog karaktera njegove vladavine i političke opcije. Za naš list navodi da Kurti „diše na škrge”, zahvaljujući pre svega Velikoj Britaniji i Nemačkoj.

„Kurti drugu podršku i nema. Ceo projekat tzv. nezavisnog Kosova došao je s političkog Zapada i nije se lako odreći te zablude. Potpuno je prirodno da je tzv. delegacija privremenih prištinskih institucija zgradu UN obišla praktično turistički. Prvo, UN ne priznaju lažnu državu Kosovo i ne može ni na koji način, čak ni kao posmatrač, a kamoli kao punopravni član, da učestvuje u radu Generalne skupštine ili bilo kojeg tela ove međunarodne organizacije. Oni su dobili dozvolu da uđu u zgradu, gde su na hodnicima saletali diplomate iz raznih država, što je radio Kurti, ili što je radila Vjosa Osmani, koja se s njima usput slikala, ili su se sastajali s nekim minornim delegacijama, i to mnogo govori u ’diplomatskom uspehu’ kosmetske delegacije”, kaže Karanović. Dodaje da sadašnje političke tzv. elite u Prištini ne uživaju podršku najznačajnijih država na svetu. Pa ni Evropske unije u celini.

„Svim ozbiljnim međunarodnim diplomatama jasno je da je u vezi s Kosovom i Metohijom potreban drugačiji međunarodni pristup rešavanju tog pitanja. Posebno ako je reč o dijalogu Beograda i Prištine, koji je zahvaljujući opstrukcijama što dolaze iz južne srpske pokrajine klinički mrtav. Ono što je potrebno jeste da Srbija kapitalizuje tu prednost koju ima i da ih predstavi u pravu diplomatsku inicijativu i na tome se i te kako radi. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić susreo se s američkim državnim sekretarom Markom Rubiom i bio je pozvan na večeru koju je organizovao Donald Tramp, ali zbog drugih ozbiljnih i bilateralnih susreta nije mogao da prisustvuje”, kaže Karanović. Navodi da je to prednost koju Srbija ima u Vašingtonu i da bi trebalo dalje graditi most prema SAD u pogledu našeg strateškog dijaloga i eventualnog strateškog sporazuma, ali koji mora imati svoj deo koji će se odnositi na dijalog s Prištinom.

„Pokazalo se da je EU, da upotrebim blagu reč, nedorasla da vodi taj dijalog. Ona nije u stanju ni da organizuje sveobuhvatan dijalog dve strane koji bi zaista rešavao pitanja od životne važnosti na KiM. S druge strane, nema ni volje za tim. Njima dijalog Beograda i Prištine služi kao metod pritiska na nas kako bi mogli da postignu poneki poen na spoljnopolitičkom planu EU. To nama ne donosi nikakvu korist”, zaključuje Ognjen Karanović.

Diplomatski brzi voz Beograda

Iz diplomatskih krugova u Prištini može se čuti da su Aleksandar Vučić i Marko Đurić diplomatski brzi voz za Albina Kurtija i Doniku Gervalu Švarc. Podsećaju da ne samo da je EU uvela sankcije KiM, već su i SAD preduzele slične korake obustavljanjem strateškog dijaloga, što pokazuje da je Priština počela da gubi svoje ozbiljne saveznike. „SAD su bile garant izgradnje državnosti Kosova i njihovog međunarodnog subjektiviteta i da su se sva priznanja dogodila uz garanciju SAD i vodećih država EU. Činjenica da je strateški dijalog sa SAD obustavljen i da Brisel drži na ledu sadašnju vlast u Prištini pokazuje u kakvom stanju se nalazi kosovska diplomatija”, navodi jedan zapadni diplomata angažovan u Prištini.

Dodaje da je svima jasno da svakim danom Kosovo zaostaje na međunarodnoj sceni i da sve zemlje u regionu svakog dana preduzimaju nove i odlučne korake, dok tzv. Kosovo doslovno stoji, ili je čak unazadilo odnose s nekim zemljama. Naš sagovornik podseća da je Kosovo pod strogim ekonomskim sankcijama EU još od juna 2023. godine i to prvenstveno zbog izolacionističke politike Kurtijeve vlade. „Zbog odbijanja da krenu u postupak formiranja ZSO i zato što čine nasilne postupke bez dozvole zapadnih saveznika, kao što je ulazak u neke zdravstvene institucije, Kosovo je ostalo bez više od 600 miliona evra iz sredstava EU za vitalne projekte za građane. Pred svetom je Kosovo označeno kao sankcionisana država. Neverovatno je koliko su mostova, izgrađenih uz veliki trud tokom mnogih godina, ovi ljudi uništili. Događaji iz UN pokazuju da međunarodni predstavnici izbegavaju sastanke s premijerom i ministrom spoljnih poslova Kosova, osim kada su na to obavezni iz službenih razloga”, ističe naš sagovornik.