Фијаско „селфи дипломатије” на Ист Риверу

Ја сам нормалан, верујте ми, делујем мало екстремно, али то је због мојих претходника који нису били нормални, реченица је тзв. премијера у Приштини у техничком мандату Албина Куртија, док је по ходницима здања Уједињених нација покушавао да пресретне бројне дипломате. Већина је вешто избегавала да има ишта с непознатим човеком сумњивог понашања. Оне мање спретне дипломате прво су помислиле да је реч о неком лобисти, а када би схватиле да то није случај, онда су морале да саслушају причу албанског екстремисте који им је говорио о својој верзији историје Европе.

Док је председник Србије Александар Вучић, предводећи српску делегацију, једини европски лидер који је, осим руског министра иностраних послова, имао пун билатерални састанак с државним секретаром САД Марком Рубиом – а шеф наше државе је и са говорнице Генералне скупштине УН, као и на многим важним састанцима, бранио позицију Србије – Курти је одржао сусрете једино с делегацијама неколико мањих држава. Међу њима су премијери Гренаде и Белизеа, Дикон Амис Томас Мичел и Џон Брисењо, са којима је, како се наводи, разговарао о економској сарадњи, али и о „геополитичким дешавањима и њиховом утицају”.

Његова колегиница, председница привремених институција у Приштини Вјоса Османи, као да је имала мало више среће. На КиМ се вратила с бројним фотографијама које је сигурно показала својим партијским друговима и медијима на албанском. Осим протоколарног сликања с америчком председником Трампом, ту се нашло места и за Била Клинтона и више америчких конгресмена који се налазе на платном списку албанског лобија у Америци и слове за осведочене подржаваоце наводно независног Косова, а све то, иначе, у тренутку када је недавно актуелна администрација у Вашингтону одлучила да суспендује стратешки дијалог с Приштином. То није сметало представницима српске опозиције попут Борка Стефановића да оптуже председника Вучића да није позван на пријем код Трампа, а Османијева јесте. То се одмах показало као неистина, јер је позивница упућена шефу српске државе, али је он у том тренутку имао низ важних сусрета и билатерала, док је за Османијеву свакако била најважнија „селфи дипломатија”, јер у Њујорку озбиљне сусрете и није имала. Њен сусрет с Трампом трајао је тек онолико колико је довољно да шкљоцне фото-апарат и да она каже „птичица”.

Представници Приштине посетили су и бившег конгресмена и његову супругу – Џоа и Ширли Диогарди, који су прославили 85. и 75. рођендан. Подсетили су да су „Џо и Ширли” лобирали код председника Клинтона да се „заустави геноцид” на Косову, осигурали да се не понови сценарио из БиХ, бранили „ослободилачку војску Косова” као „праведну силу” и убедили администрацију Буша да „независност Косова не треба одлагати”, што је 2008. године „постало стварност”.

Генерална секретарка Демократске партије Косова Вљора Читаку критиковала је Куртија због тога што током посете САД говори о демократији и владавини права, док његова влада, како је констатовала, крши тзв. устав или су њени чланови под истрагама. „Проблеми Америке не могу бити твоји, чак и да ти то желиш. Разумеш ли у каквом стању делиријума и мегаломаније треба бити да би се говорило на тај начин? А онда да држиш предавања о демократији и владавини права…”, написала је Читакуова на „Фејсбуку”. Додала је да су Курти и његова влада познати по кршењу Устава и бројним истрагама. „Сам одбијаш да се појавиш у тужилаштву због вишемилионских афера. Ипак, говориш о реду и закону. Гадно!”, закључила је Читакуова.

Бивши министар спољних послова СР Југославије Владислав Јовановић каже да је приштинска делегација скуп очајника којима је хитно потребан неки дипломатски резултат да би имали чиме да се похвале. За „Политику” истиче да они немају дипломатског основа да постоје, да су произведени повредом међународног права по више основа и признати су од једног броја држава супротно принципима на којима је призната независност Србије.

„Они се годинама боре за излазак из сенке, али је њихов проблем што је та сенка све дубља. Приштина зна да се у овом поремећају у светским односима и изградњи неких нових односа они налазе на губитку и да ће та промена сигурно донети промене које им не иду у прилог. Кад год је годишња Скупштина УН они се труде да се провуку, неко их позове и омогући им да уђу у зграду, а онда они користе своју ’дипломатску вештину’ и хватају на ходницима неке делегације, негде и успевају, па тај ’успех’ дижу у небеса и то су све покушаји очајника. Тако су радили и раније и резултати су им увек били мршави”, каже Јовановић. Додаје да Приштина није усамљена у тој дипломатској игри и наводи да неке шпанске провинције имају јак сепаратистички покрет који на сличан начин покушава да изађе из анонимности.

„Овај пут био је и најнеуспешнији покушај Приштине јер су морали да прихвате уске оквире који се дозвољавају посетиоцима зграде УН. Ако су на ходнику неког познатог и срели, то нема великог значаја, јер је то утеха за оне који немају никакву спољну политику. Председник Србије Александар Вучић у свом говору је јасно ставио до знања како стоје ствари и тиме је сваки покушај тзв. албанске делегације с Косова био пуцањ из празне пушке. Промене које су на прагу још више плаше Приштину, али и њене менторе са Запада јер ће бити у све тежим околностима да ли да пружају безрезервну подршку као досад”, истиче Јовановић и наглашава говор шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова, који је први пут прозвао Запад за изазивање и угрожавање стабилности на Балкану, посебно на Косову и Метохији и у Босни и Херцеговини. Додаје да је то био најцеловитији и најзаокруженији наступ Русије према проблемима на Балкану.

„То је велика ствар и говори да Русија није одустала од својих интереса на Балкану и то је битно и за друге земље које су оствариле добру сарадњу с нама и то ће временом све више показивати. Косовски Албанци имају много разлога да буду забринути због статуса који је створен вештачки, кршењем међународног права, пре више од двадесет година. То показује да се заоштравају односи великих сила по разним линијама, укључујући и Балкан, и Запад више неће имати одрешене руке да ради шта хоће као протеклих деценија”, казао је Владислав Јовановић.

А директор Центра за друштвену стабилност Огњен Карановић каже да је Албин Курти по свим мерилима политичких процеса и токова требало да буде политичка прошлост због насилничког и терористичког карактера његове владавине и политичке опције. За наш лист наводи да Курти „дише на шкрге”, захваљујући пре свега Великој Британији и Немачкој.

„Курти другу подршку и нема. Цео пројекат тзв. независног Косова дошао је с политичког Запада и није се лако одрећи те заблуде. Потпуно је природно да је тзв. делегација привремених приштинских институција зграду УН обишла практично туристички. Прво, УН не признају лажну државу Косово и не може ни на који начин, чак ни као посматрач, а камоли као пуноправни члан, да учествује у раду Генералне скупштине или било којег тела ове међународне организације. Они су добили дозволу да уђу у зграду, где су на ходницима салетали дипломате из разних држава, што је радио Курти, или што је радила Вјоса Османи, која се с њима успут сликала, или су се састајали с неким минорним делегацијама, и то много говори у ’дипломатском успеху’ косметске делегације”, каже Карановић. Додаје да садашње политичке тзв. елите у Приштини не уживају подршку најзначајнијих држава на свету. Па ни Европске уније у целини.

„Свим озбиљним међународним дипломатама јасно је да је у вези с Косовом и Метохијом потребан другачији међународни приступ решавању тог питања. Посебно ако је реч о дијалогу Београда и Приштине, који је захваљујући опструкцијама што долазе из јужне српске покрајине клинички мртав. Оно што је потребно јесте да Србија капитализује ту предност коју има и да их представи у праву дипломатску иницијативу и на томе се и те како ради. Председник Србије Александар Вучић сусрео се с америчким државним секретаром Марком Рубиом и био је позван на вечеру коју је организовао Доналд Трамп, али због других озбиљних и билатералних сусрета није могао да присуствује”, каже Карановић. Наводи да је то предност коју Србија има у Вашингтону и да би требало даље градити мост према САД у погледу нашег стратешког дијалога и евентуалног стратешког споразума, али који мора имати свој део који ће се односити на дијалог с Приштином.

„Показало се да је ЕУ, да употребим благу реч, недорасла да води тај дијалог. Она није у стању ни да организује свеобухватан дијалог две стране који би заиста решавао питања од животне важности на КиМ. С друге стране, нема ни воље за тим. Њима дијалог Београда и Приштине служи као метод притиска на нас како би могли да постигну понеки поен на спољнополитичком плану ЕУ. То нама не доноси никакву корист”, закључује Огњен Карановић.

Дипломатски брзи воз Београда

Из дипломатских кругова у Приштини може се чути да су Александар Вучић и Марко Ђурић дипломатски брзи воз за Албина Куртија и Донику Гервалу Шварц. Подсећају да не само да је ЕУ увела санкције КиМ, већ су и САД предузеле сличне кораке обустављањем стратешког дијалога, што показује да је Приштина почела да губи своје озбиљне савезнике. „САД су биле гарант изградње државности Косова и њиховог међународног субјективитета и да су се сва признања догодила уз гаранцију САД и водећих држава ЕУ. Чињеница да је стратешки дијалог са САД обустављен и да Брисел држи на леду садашњу власт у Приштини показује у каквом стању се налази косовска дипломатија”, наводи један западни дипломата ангажован у Приштини.

Додаје да је свима јасно да сваким даном Косово заостаје на међународној сцени и да све земље у региону сваког дана предузимају нове и одлучне кораке, док тзв. Косово дословно стоји, или је чак уназадило односе с неким земљама. Наш саговорник подсећа да је Косово под строгим економским санкцијама ЕУ још од јуна 2023. године и то првенствено због изолационистичке политике Куртијеве владе. „Због одбијања да крену у поступак формирања ЗСО и зато што чине насилне поступке без дозволе западних савезника, као што је улазак у неке здравствене институције, Косово је остало без више од 600 милиона евра из средстава ЕУ за виталне пројекте за грађане. Пред светом је Косово означено као санкционисана држава. Невероватно је колико су мостова, изграђених уз велики труд током многих година, ови људи уништили. Догађаји из УН показују да међународни представници избегавају састанке с премијером и министром спољних послова Косова, осим када су на то обавезни из службених разлога”, истиче наш саговорник.