Institucionalna pristrasnost i administrativni pritisci

Preliminarni izveštaj domaće posmatračke misije OKO – Odbor za kontrolu i opservaciju, izrađen po metodologiji OEBS/ODIHR, ukazuje da se lokalni izbori na Kosovu, zakazani za 12. oktobar, odvijaju u ambijentu koji „nije u potpunosti usklađen s međunarodnim standardima jednakog pristupa i slobodnog učešća birača”. U dokumentu se navodi da, iako su osnovne procedure ispoštovane, niz političkih, administrativnih i bezbednosnih okolnosti narušava poverenje srpske zajednice u regularnost procesa. Navodimo neke od najvažnijih zaključaka iz izveštaja organizacije OKO (Kompletan izveštaj može se preuzeti sa sajta www.oko.rs).

Institucionalni simbolizam i politička pristrasnost. Jedan od primera na koje ukazuje izveštaj jeste odluka Univerziteta u Prištini da u jeku kampanje dodeli počasne diplome premijeru Albinu Kurtiju i predsednici Vjosi Osmani. Posmatrači OKO ocenjuju da se takvi gestovi mogu tumačiti kao simboličko favorizovanje vlasti, čime se narušava princip neutralnosti državnih institucija (ODIHR standard 5.2). „Ovaj čin šalje političku poruku o privilegovanom statusu pojedinih aktera, što dodatno pojačava nepoverenje manjinskih zajednica”, navodi se u dokumentu.

Zabrane, zakoni i „hladan efekat” na birače. U izveštaju se poseban akcenat stavlja na administrativne mere koje imaju neposredan uticaj na slobodu kretanja i učešća birača. Najavljeno stupanje na snagu zabrane vožnje na ovlašćenje od 1. novembra i najava Zakona o strancima, koji bi mogao da utiče na statuse Srba sa dvojnim prebivalištem, prema oceni posmatrača, „stvara atmosferu pravne nesigurnosti i osećaj pritiska”. „Iako formalno nisu deo izbornog procesa, ove mere imaju psihološki i logistički efekat koji može ograničiti učešće srpskog stanovništva u izborima”, navodi se u delu izveštaja koji se poziva na ODIHR standard 7.5 (jednak pristup i učešće).

Bezbednosna tenzija i retorika sukoba. Posmatrači ukazuju i na pojačanu retoričku konfrontaciju između Beograda i Prištine, kao i na izjave najviših zvaničnika koje su, prema oceni analitičara, „pogrešno shvaćene kao pozivi na sukob”. Tome se pridružuju i izjave iz bezbednosnih struktura o nesigurnosti Srba na Kosovu i potrebi da Kfor „sprovede svoj mandat u punom kapacitetu”. Prema standardima OEBS/ODIHR (Annex III – Election Environment), javna retorika koja izaziva strah među biračima „direktno narušava slobodu kampanje i utiče na izlaznost”.

Materijalne prepreke i socijalna nejednakost. Zabeleženi su i primeri višednevnih prekida snabdevanja strujom u srpskim selima kod Kosovske Kamenice, što je, prema nalazima OKO, dodatno otežalo pripreme i komunikaciju pred izbore. U izveštaju se ocenjuje da ovakvi događaji „narušavaju osnovne materijalne uslove za jednako učešće svih građana u izbornom procesu”, što je protivno principu ODIHR 7.3 – Equal Conditions for Participation.

Konfuzna registracija i neujednačena pravila. Izveštaj OKO beleži i probleme u procesu akreditacije posmatrača, navodeći da je „komunikacija Centralne izborne komisije s korisnicima bila zbunjujuća”. „Nije bilo jasno da li se prijavljuje organizacija, odgovorno lice ili pojedinačni posmatrači, što je izazvalo nesigurnost u postupku registracije”, navodi se u dokumentu. Ovakva praksa, kako stoji u izveštaju, odstupa od standarda ODIHR 4.2 – Transparency and Accessibility of Procedures.

Medijska pristrasnost i digitalne manipulacije. Posmatrači ukazuju i na nedovoljnu transparentnost onlajn kampanje, s desetinama slučajeva govora mržnje, lažnih informacija i neprijavljenog sponzorisanja političkog sadržaja. U analizi se navodi da su „srpski kandidati i predstavnici u medijima bili često izloženi negativnom tonu i stereotipnom predstavljanju”, što je u suprotnosti s principom ODIHR 7.7 – Media Equality.

Zaključak: izbori u proceduralnim okvirima, ali bez pune jednakosti. „Iako izbori formalno ispunjavaju osnovne tehničke uslove, političko i društveno okruženje ne obezbeđuje potpunu slobodu, ravnopravnost i poverenje svih zajednica”, zaključuje se u dokumentu OKO. Organizacija predlaže da se administrativne mere odlože do završetka izbornog ciklusa, da se poveća prisustvo međunarodnih posmatrača u osetljivim sredinama, te da CIK obezbedi punu dvojezičnost svih saopštenja i obrazaca. „Demokratija se ne meri samo brojem glasačkih kutija, već i osećajem građana da su jednaki pred sistemom”, poručuje se u završnici izveštaja OKO.