Gasna geopolitika

Najnoviji gasni zaplet između Rusije i Ukrajine, koji se, izgleda, privodi kraju, ovoga puta bi, za razliku od njihovih ranijih nesporazuma istim povodom, mogao da ima i neke trajnije posledice, pa i one na koje akteri nisu računali.

Došao je početkom godine, kad uobičajeno počinje gotovo ritualno natezanje između Moskve i Kijeva oko cene ovog energenta, ali je sada do prekida gasnog tranzita došlo po neoubičajenoj jakoj zimi. Zapadna Evropa, čije su države dobro organizovane, pa prema tome imaju i adekvatne gasne zalihe, nije se zbog toga smrzavala, ali zato Balkan jeste, našavši se u ulozi kolateralne i uglavnom bespomoćne žrtve.

Evropa je, međutim, u ovaj konflikt morala da bude uvučena, ne samo zbog činjenice da ruskim gasom podmiruje oko petinu svojih potreba, već i zbog političkog konteksta koji je važan koliko i pritisak u gasnim cevovodima.

Naime, rusko-ukrajinsko sporenje nije samo komercijalno, inače bi bilo blagovremeno rešeno (mada je obema državama dragocen svaki dolar ekstra), već je reč i o komplikovanim geopolitičkim ambicijama i računicama obe zemlje, pri čemu Zapad i njegove institucije (EU, NATO), nisu u ulozi nezainteresovanih posmatrača. Naprotiv.

Obustavom isporuka Ukrajini i time, posredno, zavrtanjem gasnih slavina Evropi, Rusija je pre svega prozapadnom ukrajinskom predsedniku Viktoru Juščenku i njegovim pokroviteljima stavila do znanja da njegovo političko usmerenje ima cenu koja i ne mora da mu se isplati.

Ali, takav potez Moskve nosi i poveće rizike. Namernu pretnju svojoj energetskoj bezbednosti Evropa lako ne zaboravlja, a moglo bi se pokazati i da ne oprašta. Njoj jesu potrebni ruski energenti, ali ne treba prenebregnuti i činjenicu da je Rusiji u podjednakoj meri potrebno evropsko tržište za njeno prirodno blago od koga joj zavise, kako ekonomska, tako i politička stabilnost.

Evropa, doduše, nema kratkoročnu alternativu, ali bi dugoročnu mogla da nađe. Sve ovo što se događalo minulih dana ojačaće, naime, argumente za „Nabuko” cevovod, kojim bi se gas dopremao iz kaspijskog regiona, a oslabiće korisnost „Severnog toka” i, donekle, južne rute koja je kod nas prošle godine doživljavana kao energetska slamka spasa.

Što se tiče jugoistočne Evrope, čak će i zemlje iz ovog regiona koje su već u EU višednevno smrzavanje naterati da pokrenu pitanje redefinisanja nacionalnih strategija energetske bezbednosti, jer su se postojeće pokazale otrežnjujući neadekvatne.

Usred krize i usred zime, kad mu vreme nije, gasni spor se tako našao u ulozi onog snega iz poslovice koji ne pada da prekrije breg, već da svaka zverka ostavi svoj trag...