Veliki sam obožavalac Beogradske filharmonije

57. BEMUS

Beogradske muzičke svečanosti (BEMUS), naš najstariji i najznačajniji festival klasične muzike, biće svečano otvoren u svom 57. izdanju koncertom Beogradske filharmonije, pod upravom Karla Pontija Mlađeg i uz solistu Strahinju Mitrovića, kontrabasistu, 16. oktobra od 20 časova u Kolarčevoj zadužbini. Na programu je italijanski repertoar, a posle višegodišnje pauze na festivalu ponovo sviraju prestonički filharmoničari.

Strahinja Mitrović je mlada zvezda u usponu, prvi kontrabasista u istoriji koji je osvojio zlatnu medalju prestižne londonske institucije „Guildhall School of Music and Drama”. Najveća medijska kuća za klasičnu muziku „Classic FM” je Mitrovića svrstala među 30 neverovatnih mladih umetnika iz celog sveta.

Ipak, dozu glamura svakako unosi i podatak da je italijanski dirigent, koji nastupa širom sveta i osvaja značajne nagrade, potomak slavne Sofije Loren i Karla Pontija Starijeg. Maestro Ponti je obrazovanje sticao na Dirigentskom institutu u Konektikatu kod Harolda Fabermana i u Los Anđelesu kod Andreja Borenka, Mehlija i Zubina Mehte, a usavršavao se na Muzičkoj akademiji u Beču kod Leopolda Hagera. Ponti je bio i pomoćnik dirigenta Ruskog nacionalnog orkestra od 2000. do 2018, a gotovo u isto vreme i muzički direktor i glavni dirigent Simfonijskog orkestra San Bernardino. Nastupao je sa brojnim svetskim ansamblima, a osnivač je i „Los Angeles Virtuosi Orchestra”, koji trenutno izvodi svoju jedanaestu koncertnu sezonu u Los Anđelesu. Karlo Ponti Mlađi je uoči nastupa sa našim najstarijim i višestruko nagrađivanim simfonijskim prestoničkim orkestrom u razgovoru za „Politiku” rekao:

– Velika mi je čast i privilegija da otvorim vaš ovogodišnji beogradski muzički festival, sa briljantnim mladim kontrabasistom Strahinjom Mitrovićem, koji izvodi „Divertimento končertante za orkestar” Nina Rote, i repertoarom koji mi je toliko blizak srcu, posebno završnim delom koncerta: Orkestarskom svitom „La strada” Nina Rote, iz filma „Ulica”, u režiji Federika Felinija i u produkciji mog pokojnog oca, filmskog producenta Karla Pontija Starijeg. Ovaj događaj biće još upečatljiviji uz Beogradsku filharmoniju, koja će izvoditi ovu prelepu muziku. To je divan orkestar, čiji sam veliki obožavalac!

Program sadrži dela italijanskih kompozitora. Po čemu je zapravo prikladan za otvaranje festivala i koje su njegove najbolje karakteristike?

Koncert ćemo otvoriti Pučinijevim „Simfonijskim preludijumom”, jednim od njegovih prvih velikih instrumentalnih dela za orkestar. Mislim da je to savršena kompozicija za početak ovog nastupa, jer prikazuje kompozitorov emotivan i melodijski stil, prisutan u njegovim kasnijim vokalnim delima, koji dotiče publiku na tako značajan i emotivan način. Koncert se zatim nastavlja sa dva gorepomenuta orkestarska remek-dela italijanskog kompozitora Nina Rote, koja su u mnogo čemu proslava svestranosti Rotine umetnosti, od komponovanja muzičkih partitura za filmove do koncertne scene, i prikaz njegovih izuzetnih talenata kao orkestratora, posebno ispoljenih u sviti iz filma „Ulica”.

U vašem školovanju presudnu ulogu imao je Dirigentski institut u Konektikatu i u Los Anđelesu, usavršavali ste se i u Beču na Muzičkoj akademiji, nastupali ste sa brojnim orkestrima, i zapadnim i ruskim, tako da ste objedinili mnoge muzičke škole. Šta je od svega toga imalo upadljiv uticaj na vaše shvatanje muzike?

Ubedljivo najveći uticaj na moje formiranje kao dirigenta imao je maestro Mehli Mehta, pokojni otac maestra Zubina Mehte. Maestro Mehli Mehta, osnivač Američkog omladinskog simfonijskog orkestra sa sedištem u Los Anđelesu, Kalifornija, posvetio je svoj život izvođenju i bio je strastveni učitelj. Ne bih mogao biti dirigent kakav sam danas bez njegovih ključnih uvida, posebno kada je reč o metodama usvajanja i učenja muzičke partiture.

Potičete iz slavne porodice koja je obeležila svetsku umetnost. Koliko vas je to opteretilo, a koliko doprinelo slobodnom izboru profesije?

Poticanje iz tako prestižne porodice kakva je moja svakako je odgovornost, ali i ponos koji osećam što pripadam tako značajnom umetničkom nasleđu. To nadmašuje sve izazove i uvek me tera da dam sve od sebe da to nasleđe poštujem.