Велики сам обожавалац Београдске филхармоније

57. БЕМУС

Београдскe музичкe свечаности (БЕМУС), наш најстарији и најзначајнији фестивал класичне музике, биће свечано отворен у свом 57. издању концертом Београдске филхармоније, под управом Карла Понтија Млађег и уз солисту Страхињу Митровића, контрабасисту, 16. октобра од 20 часова у Коларчевој задужбини. На програму је италијански репертоар, а после вишегодишње паузе на фестивалу поново свирају престонички филхармоничари.

Страхиња Митровић је млада звезда у успону, први контрабасиста у историји који је освојио златну медаљу престижне лондонске институције „Guildhall School of Music and Drama”. Највећа медијска кућа за класичну музику „Classic FM” је Митровића сврстала међу 30 невероватних младих уметника из целог света.

Ипак, дозу гламура свакако уноси и податак да је италијански диригент, који наступа широм света и осваја значајне награде, потомак славне Софије Лорен и Карла Понтија Старијег. Маестро Понти је образовање стицао на Диригентском институту у Конектикату код Харолда Фабермана и у Лос Анђелесу код Андреја Боренка, Мехлија и Зубина Мехте, а усавршавао се на Музичкој академији у Бечу код Леополда Хагера. Понти је био и помоћник диригента Руског националног оркестра од 2000. до 2018, а готово у исто време и музички директор и главни диригент Симфонијског оркестра Сан Бернардино. Наступао је са бројним светским ансамблима, а оснивач је и „Los Angeles Virtuosi Orchestra”, који тренутно изводи своју једанаесту концертну сезону у Лос Анђелесу. Карло Понти Млађи је уочи наступа са нашим најстаријим и вишеструко награђиваним симфонијским престоничким оркестром у разговору за „Политику” рекао:

– Велика ми је част и привилегија да отворим ваш овогодишњи београдски музички фестивал, са бриљантним младим контрабасистом Страхињом Митровићем, који изводи „Дивертименто кончертанте за оркестар” Нина Роте, и репертоаром који ми је толико близак срцу, посебно завршним делом концерта: Оркестарском свитом „La strada” Нина Роте, из филма „Улица”, у режији Федерика Фелинија и у продукцији мог покојног оца, филмског продуцента Карла Понтија Старијег. Овај догађај биће још упечатљивији уз Београдску филхармонију, која ће изводити ову прелепу музику. То је диван оркестар, чији сам велики обожавалац!

Програм садржи дела италијанских композитора. По чему је заправо прикладан за отварање фестивала и које су његове најбоље карактеристике?

Концерт ћемо отворити Пучинијевим „Симфонијским прелудијумом”, једним од његових првих великих инструменталних дела за оркестар. Мислим да је то савршена композиција за почетак овог наступа, јер приказује композиторов емотиван и мелодијски стил, присутан у његовим каснијим вокалним делима, који дотиче публику на тако значајан и емотиван начин. Концерт се затим наставља са два горепоменута оркестарска ремек-дела италијанског композитора Нина Роте, која су у много чему прослава свестраности Ротине уметности, од компоновања музичких партитура за филмове до концертне сцене, и приказ његових изузетних талената као оркестратора, посебно испољених у свити из филма „Улица”.

У вашем школовању пресудну улогу имао је Диригентски институт у Конектикату и у Лос Анђелесу, усавршавали сте се и у Бечу на Музичкој академији, наступали сте са бројним оркестрима, и западним и руским, тако да сте објединили многе музичке школе. Шта је од свега тога имало упадљив утицај на ваше схватање музике?

Убедљиво највећи утицај на моје формирање као диригента имао је маестро Мехли Мехта, покојни отац маестра Зубина Мехте. Маестро Мехли Мехта, оснивач Америчког омладинског симфонијског оркестра са седиштем у Лос Анђелесу, Калифорнија, посветио је свој живот извођењу и био је страствени учитељ. Не бих могао бити диригент какав сам данас без његових кључних увида, посебно када је реч о методама усвајања и учења музичке партитуре.

Потичете из славне породице која је обележила светску уметност. Колико вас је то оптеретило, а колико допринело слободном избору професије?

Потицање из тако престижне породице каква је моја свакако је одговорност, али и понос који осећам што припадам тако значајном уметничком наслеђу. То надмашује све изазове и увек ме тера да дам све од себе да то наслеђе поштујем.