Pet minuta ispred vremena

Skoplje –U Makedonskoj akademiji nauka i umetnosti nedavno se dogodila retka svečanost: predstavljanjesabranih dela akademika Milana Đurčinova, koje se slučajno poklopilosa osamdesetogodišnjicom od njegovog rođenja. Retka,jer je malo makedonskih književnih poslenika čiji je književni opus uvršćen u godišnji program MANU i komeje bila priređena, nije preterano reći, spektakularna promocija.

Onaj koji je tu procesiju promotora desetotomnog dela akademika Đurčinova zamislio i organizovao imao je u vidu sve krupne detalje iz njegove životne i radne biografije.Bilo je u Makedonskoj akademiji nauka i umetnosti sličnih promocija ali ni na jednoj nije bilo toliko i tako pozvanih govornika i prisutnih slušalaca. A svi oni, od akademika i predsednika MANU Georgi Stardelova do Katice Ćulafkove, takođe akademika i najmlađeg u makedonskom hramu besmrtnih, kao da su se nadmetali da o svom kolegi, mentoru i učitelju, i o njegovom delu,iskažu hvalospeve dostojne samo besmrtnika.

Slovo besednika u potpunosti je opravdalo komplet Sabranihdela akademika Đurčinova na katedri pred njim, potvrdivši da učeni, kakvi su Mateja Matevski i Georgi Stardelov, o svom savremeniku pa i ispisniku mogu da kažu mnogo toga.Tiradu hvalospeva otvorio je književnik, predsednik Društva makedonskih pisaca i izdavač Rade Siljan, rekavši,između ostalog, da ukritici akademika Đurčinova do izražaja dolazi naglašeno ljubopitstvo i mnogostrana informisanost u domenu umetnosti. „Njegov pristup tumačenju dela protkan jejasno saopštenim stavovima i ocenama i onse nikada nije rukovodio potrebama dana, nije se upuštao u golo informativno obeležavanje dela već,naprotiv, dosledno bio posrednik između neprolaznih literaturnih pojava i ideja i njihovih sledbenika”, rekao je Siljan.

Siljan je svoje nadahnuto kazivanje završio priznanjem da je srećan što je baš „Matica makedonska”,čiji je direktor,svoju obimnu produkciju zakitila Sabranim delima stožera makedonske književne kritike, teorije književnosti, komparativistike, kosmopolite svetskog ranga.

Beseda predsednika MANU Georgija Stardelova, kazivana u malim zaokruženim celinama, poentirana je konstatacijom da je „akademik Milan Đurčinov išao pet minuta ispred svog vremena”. I sam književni kritičar, akademik Stardelov je prisutnima na promociji predočio vremeplov makedonske književne kritike u kojoj je njegov kolega bio etalon svimakoji su bitisali u tom poslu.

Potencirajući da je Đurčinov temeljna ličnost makedonske literature, Stardelov je izrekao i sud koji je najbliži istini kad je reč o delu profesora Đurčinova: „U izvesnom smislu, u svojim analizama išao je ispred vremena, tačnije izašao je iz njega, ne robujući njegovim stegama već ga korigujući.” Akademik i veliki pesnik Mateja Matevski pobrojao je sve odlike šestdecenijskog kritičarskog truda akademika Đurčinova, zaključivši da je „za njega,od početka do kraja, estetska vrednost jednog dela jedinstven kriterijum njegovog vrednovanja”. Akademik Katica Ćulafkova je svoje promotivno slovo posvetila profesuri akademika Đurčinova, onom delu njegovog životnog dela o kojem se najmanje ili malo zna u makedonskoj javnosti. O osnivanju katedre za Komparativno proučavanje književnosti na skopskom Filološkom fakultetu „Blaže Koneski”, rekavši da je na njegov poziv bila njegov prvi saradnik i naslednik u tom blagorodnom poduhvatu.

Ćulafkova je taksativno nabrojala oblasti: književna kritika, slavistika, komparativistika, teorija književnosti… u kojima je profesor Đurčinov zadao metu nastavljačima njegovog dela.Potencirala je i kakobi za makedonsku kulturu bilo dovoljno to što je, zaslugom Đurčinova, makedonska književnost priključena svetskim književnim tokovima i što je pod njegovom „dirigentskom palicom” poslednji slavistički kongres ovoga leta održan u Ohridu.

Milan Đurčinovje priznao da je lepo za života čuti to što su o njemu izrekli uvaženi autoriteti, ali da je on ipak običan smrtnik koji je voleo i voli knjige čiji su ga junaci formirali u svakom smislu. Sebe je uporedio sa legendarnim rudarom Alijom Sirotanovićem, rekavši da je perom „iskopao” i mnogo toga što nije ušlo u desetotomna Sabrana dela.

-----------------------------------------------------------

Saradnja sa srpskim prijateljima

Valjda zbog posebnosti trenutka, ni promotori niti slavljenik akademik Đurčinov nisu potencirali da je rođen u Beogradu, da se obrazovao na Beogradskom univerzitetu te da je pola veka bio most u kulturnoj i svakoj drugoj saradnji između makedonskog i srpskog naroda.Na promociji njegovih sabranih dela nije bilo reči o njegovom grčevitom zalaganju za očuvanje zajednice jugoslovenskih naroda sa čijim je književno-kulturnim prvacima sve vreme ostao u neraskidivoj vezi.

U jednom razgovoru za „Politiku”, u čijem Kulturnom dodatku je decenijama sarađivao, rekao je da jednostavno voli srpski narod i da je pomalo ljut na svoje srpske prijatelje „koji lako stiču prijatelje a teško prepoznaju ko su im istinski prijatelji”.