Пет минута испред времена

Скопље –У Македонској академији наука и уметности недавно се догодила ретка свечаност: представљањесабраних дела академика Милана Ђурчинова, које се случајно поклопилоса осамдесетогодишњицом од његовог рођења. Ретка,јер је мало македонских књижевних посленика чији је књижевни опус увршћен у годишњи програм МАНУ и комеје била приређена, није претерано рећи, спектакуларна промоција.

Онај који је ту процесију промотора десетотомног дела академика Ђурчинова замислио и организовао имао је у виду све крупне детаље из његове животне и радне биографије.Било је у Македонској академији наука и уметности сличних промоција али ни на једној није било толико и тако позваних говорника и присутних слушалаца. А сви они, од академика и председника МАНУ Георги Старделова до Катице Ћулафкове, такође академика и најмлађег у македонском храму бесмртних, као да су се надметали да о свом колеги, ментору и учитељу, и о његовом делу,искажу хвалоспеве достојне само бесмртника.

Слово беседника у потпуности је оправдало комплет Сабранихдела академика Ђурчинова на катедри пред њим, потврдивши да учени, какви су Матеја Матевски и Георги Старделов, о свом савременику па и исписнику могу да кажу много тога.Тираду хвалоспева отворио је књижевник, председник Друштва македонских писаца и издавач Раде Сиљан, рекавши,између осталог, да укритици академика Ђурчинова до изражаја долази наглашено љубопитство и многострана информисаност у домену уметности. „Његов приступ тумачењу дела проткан јејасно саопштеним ставовима и оценама и онсе никада није руководио потребама дана, није се упуштао у голо информативно обележавање дела већ,напротив, доследно био посредник између непролазних литературних појава и идеја и њихових следбеника”, рекао је Сиљан.

Сиљан је своје надахнуто казивање завршио признањем да је срећан што је баш „Матица македонска”,чији је директор,своју обимну продукцију закитила Сабраним делима стожера македонске књижевне критике, теорије књижевности, компаративистике, космополите светског ранга.

Беседа председника МАНУ Георгија Старделова, казивана у малим заокруженим целинама, поентирана је констатацијом да је „академик Милан Ђурчинов ишао пет минута испред свог времена”. И сам књижевни критичар, академик Старделов је присутнима на промоцији предочио времеплов македонске књижевне критике у којој је његов колега био еталон свимакоји су битисали у том послу.

Потенцирајући да је Ђурчинов темељна личност македонске литературе, Старделов је изрекао и суд који је најближи истини кад је реч о делу професора Ђурчинова: „У извесном смислу, у својим анализама ишао је испред времена, тачније изашао је из њега, не робујући његовим стегама већ га коригујући.” Академик и велики песник Матеја Матевски побројао је све одлике шестдеценијског критичарског труда академика Ђурчинова, закључивши да је „за њега,од почетка до краја, естетска вредност једног дела јединствен критеријум његовог вредновања”. Академик Катица Ћулафкова је своје промотивно слово посветила професури академика Ђурчинова, оном делу његовог животног дела о којем се најмање или мало зна у македонској јавности. О оснивању катедре за Компаративно проучавање књижевности на скопском Филолошком факултету „Блаже Конески”, рекавши да је на његов позив била његов први сарадник и наследник у том благородном подухвату.

Ћулафкова је таксативно набројала области: књижевна критика, славистика, компаративистика, теорија књижевности… у којима је професор Ђурчинов задао мету настављачима његовог дела.Потенцирала је и какоби за македонску културу било довољно то што је, заслугом Ђурчинова, македонска књижевност прикључена светским књижевним токовима и што је под његовом „диригентском палицом” последњи славистички конгрес овога лета одржан у Охриду.

Милан Ђурчиновје признао да је лепо за живота чути то што су о њему изрекли уважени ауторитети, али да је он ипак обичан смртник који је волео и воли књиге чији су га јунаци формирали у сваком смислу. Себе је упоредио са легендарним рударом Алијом Сиротановићем, рекавши да је пером „ископао” и много тога што није ушло у десетотомна Сабрана дела.

-----------------------------------------------------------

Сарадња са српским пријатељима

Ваљда због посебности тренутка, ни промотори нити слављеник академик Ђурчинов нису потенцирали да је рођен у Београду, да се образовао на Београдском универзитету те да је пола века био мост у културној и свакој другој сарадњи између македонског и српског народа.На промоцији његових сабраних дела није било речи о његовом грчевитом залагању за очување заједнице југословенских народа са чијим је књижевно-културним првацима све време остао у нераскидивој вези.

У једном разговору за „Политику”, у чијем Културном додатку је деценијама сарађивао, рекао је да једноставно воли српски народ и да је помало љут на своје српске пријатеље „који лако стичу пријатеље а тешко препознају ко су им истински пријатељи”.