Teška godina i za rod duvana

Pločica – I u ataru sela Pločica, u kovinskoj opštini, polja su uglavnom opustela, ratarske kulture su pokupljene, njive prema kalendaru radova očekuje jesenja setva, a jedini koji još imaju posla jesu proizvođači duvana. Ovaj kraj južnog Banata poznat je po uzgoju zlatnog lista, čijom proizvodnjom se bavi dvadesetak proizvođača, na nešto više od 300 hektara. Iako je reč o industrijskoj biljci koja traži mnogo sunca, minulo leto je i za „toploljubivi” duvan bilo teško. Padavina iznad proseka bilo je samo u maju, onda su usledile vrućine, ali kako su sistemi za zalivanje odavno nužna pojava, duvandžije će, kažu, ipak zbrajati dobit.

„Dobro je sve počelo kada smo duvan rasađivali, pa se lepo primio, a onda su krenule visoke temperature, potom i suša, i to je ovde trajalo gotovo dva meseca. Vrućine su usporile rast, mi jesmo zalivali, ali je problem bila omorina u dugom trajanju, čak i za duvan, a još teže su bile noći kada temperatura nije spadala ispod 28 stepeni. Što kažu meteorolozi – tropske noći, pa biljke jesu narasle zahvaljujući navodnjavanju, ali je list velik i tanak, a to se odražava na kvalitet roda”, priča za „Politiku” Bojan Babić iz Pločice, koji na nešto više od sedam hektara skida „virdžiniju”, drugu sortu po popularnosti, pored ovde dominantnog „berleja”. Dodaje da je godina sasvim prosečna, a na nekim delovima i malo ispod, sa oko 2,5–3 tone po hektaru.

Duvan jeste žilav, ali i izuzetno zahtevan, jer se u berbu na iste površine mora bar dva puta, a razlog je što lišće sazreva postepeno.

„Ono najbliže zemlji sazreva prvo, pa se mora čekati i nedelju dana da pristignu viši spratovi, tako da berba na različitim parcelama zna da se protegne i na dva meseca. Onda sledi nizanje, pa sušenje, a za sve to je potrebna radna snaga. Pomoćna radna snaga bila bi trošak bar još 20 odsto, ali se mi ovde ispomažemo, jer delimo istu muku. Kako se šta bere, tako ide na sušenje, sortiranje i pakovanje bala u palete, pa na kamion”, objašnjava Babić.

Izazov za ovdašnje duvandžije jeste i to što u kraju nemaju otkupno mesto, ali plasman olakšavaju otkupljivači koji dolaze „na noge” i robu tovare sami. Što se cene tiče, ona je ove godine, kako kaže – „onako”, jer je stara i iznosi oko pet evra za kilogram prve klase, koju ove godine neće izvući. Naš sagovornik još svedoči da površine pod duvanom stagniraju, ali i da se njime na ovom terenu bavi više od 25 proizvođača, što za selo od oko hiljadu i po stanovnika nije malo.

„Duvan ne bira i uspeva i tamo gde druge kulture neće, ali su i naše njive zrele za plodored. Oseća se ’umor’ zemlje, koja sada traži mnogo više agrotehnike, što znači dublje oranje i više đubrenja. Moraćemo još da ulažemo u proizvodnju i ja razmišljam o podizanju sušare”, napominje Babić.

U Srbiji oko 950 proizvođača gaji duvan, na više od 6.500 hektara. Dominantna je „virdžinija” sa 98 procenata ukupnih površina, dok kako se ide ka severu rastu površine pod sortom „berlej”. Domaća proizvodnja beleži i rast broja proizvođača za oko pet odsto u odnosu na prošlu godinu, a razlog je što jutro duvana donosi zaradu kao nekoliko jutara drugih ratarskih kultura.