Penzije će rasti brže od potrošačkih cena

Penzijski sistem Srbije fiskalno je održiv na duži rok, a u periodu od 2025. do 2070. očekuje se smanjenje budžetskih izdvajanja za finansiranje rashoda za penzije. Istovremeno se očekuje stabilan udeo rashoda za penzije u BDP-u, dok će udeo prosečne penzije u zaradi biti relativno stabilan u narednih 20 godina, nakon toga sledi postepeni pad usled nepovoljnih demografskih trendova karakterističnih za čitavu Evropu. Dobro je i što se očekuje značajno povećanje realne kupovne moći penzionera, jer će penzije rasti po stopi višoj nego što će biti rast potrošačkih cena, istakao je juče Alen Bučič na skupu „Model starenja za Srbiju sa projekcijama do 2070 godine” u Ministarstvu finansija.

Kako je istakao, reč je o penzijskom simulacionom modelu, namenjenom projekcijama dugoročnih trendova penzijskog sistema naše zemlje, a krajnji cilj je obezbeđivanje verodostojnih i međunarodno uporedivih podataka o dugoročnoj fiskalnoj održivosti javnog penzijskog sistema naše zemlje.

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Saša Stevanović je istakao da je glavni motiv izrade ovog modela obezbeđivanje održivosti penzijskog sistema u dugom roku, kao i sposobnost da obezbedi adekvatan životni status svim korisnicima penzije. „U izradi ovog modela korišćena je međunarodna računovodstvena praksa, odnosno međunarodni standardi, sa posebnim osvrtom na metodologiju koju koriste zemlje EU. Reč je o instrumentu koji će se koristiti prilikom budžetiranja u narednim godinama i učiniće lakšim, dostupnijim i boljim predvidivost budućih socijalnih i penzijskih politika, kazao je Stefanović.

Stevanović je podsetio da već sada imamo predvidivost, odnosno zakonsku formulu po kojoj se radi indeksacija, odnosno povećanje penzija i od 1. decembra ove godine imamo novo povećanje penzija od 12,2 odsto.

– Podsetiću da smo i u prethodnih godinu dana, odnosno od 1. decembra prošle godine, imali povećanje penzija od 10,9 odsto, što kumulativno u samo 12 meseci iznosi 24,4 odsto, odnosno skoro jedna četvrtina, što je daleko iznad kumulativne inflacije u ovom periodu koja je jednocifrena, tako da sve to govori u prilog tome da je jedan od prioriteta i ove vlade konstantni rast životnog standarda – istakao je on.

Bučičeva projekcija za period 2025. do 2070. pokazuje da će realna stopa rasta BDP-a prosečno godišnje biti oko dva odsto, realna stopa rasta zarada prosečno će iznositi oko 2,7 odsto, rast inflacije oko 2,2 odsto, dok bi stopa participacije na tržištu rada u istom periodu bila povećana sa 70 na 77 odsto.

Simulacioni model pokazuje i da će broj stanovnika do 14 godine sa 943.038 u ovoj pasti na 651.367, što govori da je prirodni priraštaj sve manji. Smanjivaće se prirodno i broj onih starosti između 15 i 64 godine sa sadašnjih 4.099.89 na 2,7 miliona u 2070. godini, dok će broj stanovnika starijih od 65 godina sa sadašnjih 1,4 pasti na 1,3 miliona.

Simulacioni model pokazuje i da će broj onih koji sada uplaćuju doprinese sa 2,8 miliona pasti na oko 2,3 miliona u 2070, dok će se broj penzionera sa 1,659 smanjiti na 1,539.

– To znači da sada na 100 osiguranika dolazi 58 penzionera, a da će na kraju ovog posmatranog perioda na 100 zaposlenih biti 69 onih koji primaju penziju. U prevodu svaka zaposlena osoba će finansirati još veći broj onih koji su u penziji. Rashodi penzijskog sistema su na nivou od oko 11,7 odsto BDP-a i uravnoteženi, pre svega zahvaljujući švajcarskoj formuli, ali i činjenici da je broj starih stabilan pa samim tim i broj korisnika penzija.

Učešće prosečne bruto penzije u prosečnoj bruto zaradi je danas na oko 34 odsto, do 2040. će pasti na 32, a 2070. godine na 28 procenta. Prosek za zemlje EU je ove godine 45 odsto, 2040 – 41, a 2070 godine – 36.