Getefest u decembru širom Srbije

Filmskog festival Getefest, u organizaciji Gete Instituta, održaće se u decembru u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, a na ovogodišnjem festivalu čiji je moto „Previranja iznutra – šumovi spolja” publika će moći da pogleda sedam savremenih nemačkih igranih filmova, od kojih će šest premijerno biti prikazano u Srbiji, prenosi Tanjug.

U saopštenju organizatora navodi se da se beogradski program 14. festivala održava od 4. do 7. decembra u Kulturnom centru Beograda, dok će od 11. do 14. decembra biti održan novosadski program u Kulturnom centru Novog Sada, kao i niški program u  bioskopu Sinepleks Niš, u saradnji sa Niškim kulturnim centrom. Selektorka festivalskog programa Sunčica Šido o ovogodišnjem konceptu i selekciji je rekla da ovogodišnji fetsival kroz sedam savremenih filmova istražuje tenzije između unutrašnjih impulsa i spoljašnjih poruka.

„Pitali smo se šta znači 'buka' u vremenu u kome živimo? Ona spoljna – u političkim tenzijama, društvenim podelama, represiji, manipulacijama, svakodnevnoj jurnjavi – ili unutrašnja, sa dilemama, željom za pravednijim društvom i nemirima? Filmovi ovogodišnjeg programa osvetljavaju lične borbe, društvene konflikte i tihe pobune koje odzvanjaju u savremenom svetu. Od istorijskih prekretnica do intimnih drama, od komedije do psihološkog trilera, nameće se pitanje: da li je moguće živeti mirno u svetu koji ne prestaje da bruji”, rekla je Šido.

Festival otvara film „Keln '75.” reditelja Ida Fluka koji je drama sa muzičkom pozadinom – biopik o Veri Brandes, tinejdžerki koja se sasvim slučajno našla u to vreme u muškom domenu: organizaciji koncerata. To je istinita priča o aktivnostima koje su dovele do legendarnog koncerta Kita Džereta u Kelnu 1975. – događaja koji je postavio temelje slobodne solističke improvizacije, a solo-album sa tog koncerta prodat je u više od četiri miliona primeraka i postao jedan od najprodavanijih džez albuma svih vremena, a ovaj izuzetno napisan, pametno režiran i sjajno odigran film, međutim – nije o njemu, već o njoj.

Film „Pobednice” rediteljke Solin Jusef je priča smeštena u problematičnu berlinsku školu, u kojoj se fudbalski tim devojčica suočava sa društvenim, kulturnim i ličnim izazovima. U fokusu je Mona, kurdska Sirijka, koja izbegavši rat dolazi u atmosferu svakodnevnog mobinga u školi i borbe da bude prihvaćena.

Film ne nudi jednostavne odgovore, umesto toga, kroz autentične emotivne momente, dinamičnu glumu mladog ansambla i svež pripovedački stil, otvara prostor za pitanja: šta znači pobediti i ko su pobednici kada pravila nisu ista za sve?

„Nestrpljivo srce” je film reditelja Laura Kresa i adaptacija je romana Štefana Cvajga iz 1938. godine, koja nas vodi kroz ponore ljudske nesigurnosti, nemoći i moralne dileme. Edit, ćerka imućnog i uticajnog čoveka, strada u nesreći i završava u invalidskim kolicima, a Isak, mladi oficir, pokušava da bude progresivan, ali ne uspeva da komunicira ravnopravno – ni sa njom, ni sa sobom.

Ova snažna drama, smeštena u prostoru između želje da se pomogne i nagona da se pobegne, osvojila je tri nagrade „Maks Ofils”: za najbolji film, najbolju mladu glumicu i najboljeg mladog glumca.

Dok Kres secira tišinu između pogleda, rediteljka Petra Volpe nas u filmu „Noćna smena” baca u vrtlog zvukova, alarma i hitnih odluka, po mišljenju mnogih, to je bio najintenzivniji film ovogodišnjeg Berlinala, a drama smeštena u švajcarsku bolnicu, u kojoj pratimo emocionalni triler sa medicinskom sestrom u središtu.

Leoni Beneš, koju pamtimo iz filma „Zbornica”, ponovo briljira u ulozi koja ne traži spektakl, već istinu, a u 90 minuta, majstorski spakovana smena, za koju se stiče utisak da je pratimo u realnom vremenu.

Film „Karla”, rediteljke Kristine Turnaces, jedan je od onih koji ne ostavljaju na miru – ne zato što viče, baš zato što šapuće, a u saopštenju organizatori navode da snimiti film o zlostavljanju iz perspektive deteta, i to u posleratnoj Nemačkoj, zahteva izuzetnu suptilnos i da film koji uspeva filmskim jezikom da kaže neizrecivo, jer čini da ga osećamo.

Snažan autorski glas koji podvlači ono što odzvanja od kada je to Žizel Peliko tako jasno definisala: sram mora da promeni stranu. „Dve za jednu”, komedijaje Natje Brunkhorst, donosi nežnu i duhovitu bajku o novcu, tranziciji i pripadnosti. Oslonjen je na istinite događaje, film kombinuje žanrove porodične drame, komedije, trilera, pa čak i kabaretskog apsurda. Saznanje da je u tunelu uskladišten stari novac DDR-a pokreće pitanja: da li novac čini srećnim, da li pripadnost ima cenu, da li kapitalizam stiže kao spas – ili kao sledeći sistem koji treba srušiti?

Festival zatvara Julian Radlmaier, autor koji je već osvojio beogradsku publiku filmom „Krvopije"(Getefest 2021), a sada se vraća sa filmom „Fantomi jula”, koji spaja političku ironiju, romantičnu čežnju i grotesku.

U središtu su Ursula, konobarica iz Istočne Nemačke, i Neda, iranska jutjuberka – dve žene koje, svaka na svoj način, pokušavaju da pronađu vezu u svetu koji se raspada. „Fantomi jula”, istovremeno komedija i politička bajka, nas podseća da lepota i ironija mogu koegzistirati čak i u svetu punom pukotina.

Festival se održava od 2012. godine i predstavlja presek savremene nemačke kinematografije, program je tradicionalno okrenut nagrađivanim i najboljim ostvarenjima sa međunarodnih festivala koji prikazuju nemački autorski film.