Гетефест у децембру широм Србије

Филмског фестивал Гетефест, у организацији Гете Института, одржаће се у децембру у Београду, Новом Саду и Нишу, а на овогодишњем фестивалу чији је мото „Превирања изнутра – шумови споља” публика ће моћи да погледа седам савремених немачких играних филмова, од којих ће шест премијерно бити приказано у Србији, преноси Танјуг.

У саопштењу организатора наводи се да се београдски програм 14. фестивала одржава од 4. до 7. децембра у Културном центру Београда, док ће од 11. до 14. децембра бити одржан новосадски програм у Културном центру Новог Сада, као и нишки програм у  биоскопу Синеплекс Ниш, у сарадњи са Нишким културним центром. Селекторка фестивалског програма Сунчица Шидо о овогодишњем концепту и селекцији је рекла да овогодишњи фетсивал кроз седам савремених филмова истражује тензије између унутрашњих импулса и спољашњих порука.

„Питали смо се шта значи 'бука' у времену у коме живимо? Она спољна – у политичким тензијама, друштвеним поделама, репресији, манипулацијама, свакодневној јурњави – или унутрашња, са дилемама, жељом за праведнијим друштвом и немирима? Филмови овогодишњег програма осветљавају личне борбе, друштвене конфликте и тихе побуне које одзвањају у савременом свету. Од историјских прекретница до интимних драма, од комедије до психолошког трилера, намеће се питање: да ли је могуће живети мирно у свету који не престаје да бруји”, рекла је Шидо.

Фестивал отвара филм „Келн '75.” редитеља Ида Флука који је драма са музичком позадином – биопик о Вери Брандес, тинејџерки која се сасвим случајно нашла у то време у мушком домену: организацији концерата. То је истинита прича о активностима које су довеле до легендарног концерта Кита Џерета у Келну 1975. – догађаја који је поставио темеље слободне солистичке импровизације, а соло-албум са тог концерта продат је у више од четири милиона примерака и постао један од најпродаванијих џез албума свих времена, а овај изузетно написан, паметно режиран и сјајно одигран филм, међутим – није о њему, већ о њој.

Филм „Победнице” редитељке Солин Јусеф је прича смештена у проблематичну берлинску школу, у којој се фудбалски тим девојчица суочава са друштвеним, културним и личним изазовима. У фокусу је Мона, курдска Сиријка, која избегавши рат долази у атмосферу свакодневног мобинга у школи и борбе да буде прихваћена.

Филм не нуди једноставне одговоре, уместо тога, кроз аутентичне емотивне моменте, динамичну глуму младог ансамбла и свеж приповедачки стил, отвара простор за питања: шта значи победити и ко су победници када правила нису иста за све?

„Нестрпљиво срце” је филм редитеља Лаура Креса и адаптација је романа Штефана Цвајга из 1938. године, која нас води кроз поноре људске несигурности, немоћи и моралне дилеме. Едит, ћерка имућног и утицајног човека, страда у несрећи и завршава у инвалидским колицима, а Исак, млади официр, покушава да буде прогресиван, али не успева да комуницира равноправно – ни са њом, ни са собом.

Ова снажна драма, смештена у простору између жеље да се помогне и нагона да се побегне, освојила је три награде „Макс Офилс”: за најбољи филм, најбољу младу глумицу и најбољег младог глумца.

Док Крес сецира тишину између погледа, редитељка Петра Волпе нас у филму „Ноћна смена” баца у вртлог звукова, аларма и хитних одлука, по мишљењу многих, то је био најинтензивнији филм овогодишњег Берлинала, а драма смештена у швајцарску болницу, у којој пратимо емоционални трилер са медицинском сестром у средишту.

Леони Бенеш, коју памтимо из филма „Зборница”, поново бриљира у улози која не тражи спектакл, већ истину, а у 90 минута, мајсторски спакована смена, за коју се стиче утисак да је пратимо у реалном времену.

Филм „Карла”, редитељке Кристине Турнацес, један је од оних који не остављају на миру – не зато што виче, баш зато што шапуће, а у саопштењу организатори наводе да снимити филм о злостављању из перспективе детета, и то у послератној Немачкој, захтева изузетну суптилнос и да филм који успева филмским језиком да каже неизрециво, јер чини да га осећамо.

Снажан ауторски глас који подвлачи оно што одзвања од када је то Жизел Пелико тако јасно дефинисала: срам мора да промени страну. „Две за једну”, комедијаје Натје Брункхорст, доноси нежну и духовиту бајку о новцу, транзицији и припадности. Ослоњен је на истините догађаје, филм комбинује жанрове породичне драме, комедије, трилера, па чак и кабаретског апсурда. Сазнање да је у тунелу ускладиштен стари новац ДДР-а покреће питања: да ли новац чини срећним, да ли припадност има цену, да ли капитализам стиже као спас – или као следећи систем који треба срушити?

Фестивал затвара Јулиан Радлмаиер, аутор који је већ освојио београдску публику филмом „Крвопије"(Гетефест 2021), а сада се враћа са филмом „Фантоми јула”, који спаја политичку иронију, романтичну чежњу и гротеску.

У средишту су Урсула, конобарица из Источне Немачке, и Неда, иранска јутјуберка – две жене које, свака на свој начин, покушавају да пронађу везу у свету који се распада. „Фантоми јула”, истовремено комедија и политичка бајка, нас подсећа да лепота и иронија могу коегзистирати чак и у свету пуном пукотина.

Фестивал се одржава од 2012. године и представља пресек савремене немачке кинематографије, програм је традиционално окренут награђиваним и најбољим остварењима са међународних фестивала који приказују немачки ауторски филм.