Šest kandidata za predsednika Republike Srpske

Od našeg stalnog dopisnika 

Banjaluka – Jedan od šestorice kandidata u nedelju će proglasiti pobedu na prevremenim izborima za predsednika Republike Srpske. Uz dvojicu najizglednijih pretendenata na mesto sa kojeg je smenjen Milorad Dodik – Sinišu Karana i Branka Blanušu – u trci su još četiri kandidata: Nikola Lazarević, Dragan Đokanović, Igor Gašević i Slavko Dragičević. Dvojica su kandidati vanparlamentarnih stranaka, dok su preostala dvojica nezavisni kandidati. Svima im je zajedničko to što su i ranije u više navrata bili kandidati sa minornom podrškom birača, pa ih pojedini analitičari nazivaju „profesionalnim kandidatima”, dovodeći u pitanje iskrenost njihovih motiva za prijavljivanje i na ove prevremene izbore koji će se održati u nedelju 23. novembra.               

Karana je kandidovao vladajući blok, predstavljajući ga kao političara s reputacijom „ustavobranitelja”, dugogodišnjeg profesora ustavnog prava i bivšeg ministra unutrašnjih poslova. Karijeru je gradio u sektoru bezbednosti, a pre devet godina predvodio je tim za sprovođenje referenduma o Danu RS. Taj posao koštao ga je pravosudnog procesa iz kojeg je izašao nedirnut.  

Nasuprot njemu, kao kandidat opozicije pojavio se Branko Blanuša, profesor sa Elektrotehničkog fakulteta u Banjaluci i nekadašnji dekan ove visokoškolske ustanove. Poznat po umerenom nastupu i insistiranju na većoj društvenoj pravdi i transparentnosti, ljubitelj životinja i profesor koji biciklom dolazi na posao, Blanuša u kampanji šalje poruku da je Republici Srpskoj potrebna staloženija politika. U političkom životu zabeležen je njegov prelazak iz Srpske napredne stranke (SNS) u Srpsku demokratsku stranku (SDS) 2013. godine, kao i kandidatura 2018. za Parlamentarnu skupštinu BiH, kada nije osvojio mandat.    

O preostala četiri, manje vidljiva kandidata, u javnosti se govori znatno ređe. Nikola Lazarević, predsednik Ekološke partije Republike Srpske, užim krugovima je poznat kao pravnik, kolumnista i aktivista sa Pala posvećen zaštiti prirodnih resursa. Dva puta je bez uspeha pokušavao da postane gradonačelnik Istočnog Sarajeva. Savez za novu politiku kandidovao je Dragana Đokanovića, pedijatra sa živopisnom biografijom iz Istočnog Sarajeva. Ovaj gimnastičar i nekadašnji juniorski prvak Jugoslavije na razboju, za funkciju predsednika RS kandidovao se i 1996. godine, suprotstavljajući se tada Radovanu Karadžiću, te 2007. godine Miloradu Dodiku, takođe na prevremenim izborima nakon smrti Milana Jelića. U biografiji mu se navodi da je tokom rata bio predsednik Povereništva za Srpsku opštinu Vlasenica i ratni poverenik Karadžića za uspostavljanje vlasti u opštinama Srpske Republike BiH, kao i učesnik Osnivačke Skupštine srpskog naroda u BiH. Politikom se počeo baviti osnivanjem Demokratske stranke federalista za BiH u Sarajevu, 2. maja 1990. godine, a potom je tu partiju osnovao i 2003. u Srbiji.

U izbornoj trci su i dvojica nezavisnih kandidata – Slavko Dragičević i Igor Gašević – koje politička javnost uglavnom opisuje kao anonimne, dok ih deo analitičara vidi kao kandidate koji su u prošlosti bili bliski s vladajućim partijama. Dragičević se u ranijim ciklusima kandidovao protiv Dodika i Cvijanovićeve, ali je osvajao svega nekoliko stotina glasova. I Gašević je takođe ranije bio kandidat, sa simboličnim brojem glasova. Deo izbornih analitičara smatra da motiv njihove kandidature može biti pravo na mesta u biračkim odborima.