Pomerao je granice u etru i prezirao šablone

„Biti drugi znači biti drugačiji, a biti drugačiji uvek je bio preduslov ne samo za različitost već i za raskoš, za bogatstvo i za demokratiju. Bez drugoga ne bi bilo ni razgovora, ni ljubavi, ni patnje, da nije drugog, Petar Petrović ne bi bio Njegoš. Biti drugi znači biti otvoren za mišljenje različito od većinskog, za kulturu dijaloga, biti drugi u našem slučaju značilo je biti kreativniji, moderniji, zabavniji”, reči su prerano preminulog Radomana Kanjevca povodom šezdeset godina Radio Beograda 2, koje su se mogle čuti juče u Kamenoj sali Radio Beograda, na komemorativnoj svečanosti koju su, njemu u čast, održali njegovi prijatelji i kolege.

Radoman Kanjevac bio je za Radio Beograd vezan profesionalno više od četiri decenije. Sara Arsenović podsetila je na to da je rođen 17. maja 1960. godine u Stupu, kod Sjenice, da je preminuo 9. novembra, baš onog dana kada se obeležava pad Berlinskog zida. Njegov voljeni Radio Beograd 2, kojim je započeo i završio svoju novinarsku karijeru, prevazilazi dnevno političke podele, a on, kao urednik, zahtevao je stalni dijalog. Uz književnost, i muzika je obeležila njegov život, posebno saradnja sa grupom „Galija”.

Na kraju komemorativne svečanosti, Sara Arsenović o Kanjevcu, kao o svom prvom radijskom uredniku, govorila je kao o profesionalcu koji je saradnicima pružao samopouzdanje, ali koji je znao i da uputi kreativnu kritiku kada je to bilo potrebno.

– Kudio nas je u svojoj kancelariji, ali nas je pred drugima, pet minuta kasnije, predstavljao kao najbolje mlade novinare u Beogradu. Slavio je sve naše uspehe, tešio nas je i nudio pomoć kada je to bilo potrebno – podsetila je Sara Arsenović. 

Glavni i odgovorni urednik Radio Beograda 2 Ranko Stojilović podelio je svoja sećanja na Radomana Kanjevca i govorio o njemu kao neustrašivom medijskom vitezu, koji je pomerao granice u etru, imao veru u radio i uvek pravu meru u svemu, ali i kao pesniku osetljivog srca, saradniku uvek spremnom za savet i razgovor.

– Još od jeseni 1979. godine kada je kao kovrdžavi devetnaestogodišnjak u farmerkama došao u redakciju Indeksa 202, ili kada je tri godine kasnije nasledio Nenada Šebeka na uredničkom mestu ovog radija, bilo je jasno da je reč o autoru koji će postaviti neke nove standarde u našoj medijskoj kulturi, autoru koji izaziva, provocira, aludira, odmerava, suprotstavlja. Usklađivao je svaki detalj, poigravao se zvukom, stvarnošću i fikcijom. I nešto kasnije, kao urednik redakcije kulture Drugog programa, njegovog Drugog, rušio je ustaljene šablone, prezirao šablone, predvidljivost, konvencionalnost, duhovni provincijalizam i patetiku u poslu. Uvek zaodenute začudnim zvučnim zaglavljima, džinglovima, rubrike u njegovoj emisiji „To je samo rokenrol”, bile su upečatljivi reprezent sveže energije i generacijski glas koji će se pamtiti. Od 2015. godine, kao glavni i odgovorni urednik Radio Beograda 2, uneo je posebnu svežinu i energiju i dinamiku, afirmisao je generaciju mladih autora, pokrenuo je sijaset novih emisija, programskih akcija, od kojih je i „Poezija uživo” postala jedna značajna konstanta našeg kulturnog života – rekao je Ranko Stojilović, dodajući i to da je zahvaljujući Radomanovim inicijativama, Radio Beograd 2 postao značajan producent događaja na domaćoj mapi kulture. 

Po završetku Fakulteta političkih nauka u Beogradu Radoman Kanjevac postaje glavni i odgovorni urednik Studentskog radija Indeks 202, a u ekipi mladih scenarista bio je i Vojislav Žanetić, koji je o Kanjevcu govorio kao o duši od čoveka i čoveku od duše. Duša je, kako je kazao, u njegovim pesmama i stihovima, u esejima. Žanetić je podsetio na radost rada sa Kanjevcem, koga zna „otkako zna za ovakvog sebe”, iz Indeksa. Po njegovim rečima, Radoman Kanjevac svet je „ispravljao” na svoj način, bez popovanja, bez sujete, uz stalan osmeh, stvarajući i podstičući stvaranje samo.

– Sad više nema tog ogledala u kom možeš da vidiš jesi li postao ono što je on video u tebi. Moraš da se ogledaš sam. Ali za utehu, s vremena na vreme, možemo da se setimo zašto je sve to bilo važno i zašto nam je on bio važan; muž, otac, brat, pesnik, intelektualac, novinar, urednik, kolega, drug, prijatelj. Iznad podela, i bez podvala – Gospodin Radoman Kanjevac – rekao je Vojislav Žanetić.

O Kanjevcu je govorio i Bogomir Bogica Mijatović, njegov dugogodišnji kolega i prijatelj, kao o čoveku najpre skromnom, blagom i senzibilnom, odličnom poznavaocu medija, koji nije pripadao nikom, a koji je zagovarao razgovor sa neistomišljenicima.

– Kada sam jednom pitao Đorđa Balaševića koju bi tuđu pesmu voleo da je napisao, odgovorio je: „Nijednu, ali mi je žao što stih – ’u tebi je Vojvodina zaspala’ nije moj” – ispričao je Mijatović.