Medojević za „Politiku“: Hrvatska SOA i turski MIT preko Đukanovića diriguju Crnom Gorom

Razgovor koji je Nebojša Medojević dao za „Politiku“, otkriva njegovu procenu da u Crnoj Gori, legitimno i nelegitimno, djeluje više stranih obavještajnih službi koje u većoj ili manjoj mjeri kontrolišu kreiranje i sprovođenje državnih politika.

– Da u Crnoj Gori, legitimno i nelegitimno, deluje više stranih obaveštajnih službi koje utiču na formiranje i sprovođenje državnih politika – to nije novost. Pored velikih zapadnih službi, koje su odavno uspostavljene kao „partnerske“, poslednjih godina snažan prodor ostvarile su dve regionalne: hrvatska SOA i turski MIT – kaže Nebojša Medojević na početku razgovora za Politiku.

Prema njegovim rečima, upravo ove dve službe, kroz interese Mila Đukanovića, postale su deo mehanizma za kontrolu bezbjednosnog i spoljnopolitičkog sistema Crne Gore.

Medojević podseća da je bivši predsednik Crne Gore od ranih 2000-ih razvijao snažne veze sa strukturama u Sloveniji i Hrvatskoj.

– Đukanovićev DPS narko-kartel imao je svoje punktove u obe države, svoje ljude u službama, politici i biznisu. Nije slučajno da je jedan od najvažnijih punktova bio baš u Sloveniji – zbog luke Kopar i zbog mreže korumpiranih obaveštajaca i političara. Mnogi pripadnici kartela imali su lažne slovenačke i hrvatske pasoše, što im je omogućavalo nesmetano delovanje – navodi on.

Prema njegovim rečima, uticaj hrvatske SOA u vreme DPS-a bio je ograničen na saradnju sa „narko–ANB“ i hrvatskom manjinom u Crnoj Gori.

– Međutim, padom DPS-a interesovanje hrvatske službe eksplodira. Dolaskom ambasadora Veselka Grubišića taj uticaj je višestruko nadograđen. Radi se o čoveku koji je 2004–2006. bio direktor hrvatske spoljne obaveštajne agencije – ističe Medojević.

On tvrdi da je Đukanović zadržao svoju mrežu u Hrvatskoj, koja mu omogućava da preko njih utiče na dve ključne državne politike – bezbednosnu i spoljnu.

Medojević kaže da u savremenoj političkoj arhitekturi Đukanović kao „trojanskog konja“ koristi Bošnjačku stranku.

– Oni su njegov najstariji i najpouzdaniji saveznik u sprovođenju antipravoslavne agende. Preko njih postavlja Ranka Krivokapića kao čoveka koji, umesto Ervina Ibrahimovića, faktički upravlja Ministarstvom spoljnih poslova. Ibrahimović je tu samo formalno – kaže on.

Instaliranje Ivice Janovića u ANB: „Hrvat sa dvojnim državljanstvom, pod uticajem SOA“

– Uz pomoć hrvatskih službi i uz političku naivnost Milojka Spajića i njegovog savetnika Krvavca, na čelo Agencije za nacionalnu bezbjednost postavljen je Ivica Janović – čovek sa dvojnim državljanstvom, koji čak nije prošao bezbednosnu proveru ANB-a. Moji izvori tvrde da je vrbovan od hrvatske SOA i da deluje pod njihovom kontrolom – naglašava Medojević.

Najteže optužbe odnose se na sportske događaje u Zagrebu i Podgorici:

– Janović je, prema saznanjima iz ANB, organizovao da se među navijače Crne Gore ubace saradnici službe, koji su napravili transparent „Sa Lovćena vila kliče, oprosti nam Dubrovniče“ na utakmici u Zagrebu. On je lično bio među hrvatskim navijačima – tvrdi Medojević.

Nastavak operacije u Podgorici: „Ustaški pir organizovan da bi se krivica svalila na Srbe“

– U Podgorici je nastavljena operacija. Među hrvatske navijače ubačeni su agenti SOA, koji su priredili pravi ustaški pir – od ulica do tribina. Plan je bio da se angažuju i kriminalne grupe povezane sa ANB kako bi napali hrvatske navijače, a onda bi medijska mašinerija za sve okrivila Srbe, njihove organizacije i vezu sa BIA i Beogradom. To je trebalo da bude regionalna provokacija prvog reda. Plan je pao zbog nesposobnosti ANB – kaže Medojević.

Hrvatska kao država nema posebne interese ni razloge za ovakvu aktivnost, dodaje Medojević.

– Sve ovo je posledica Đukanovićevog lobiranja kako bi preko njih ponovo preuzeo kontrolu nad ANB-om i MVP. On paralelno koristi svoju široku mrežu u Briselu, gde za izvestioce o Crnoj Gori postavlja ljude iz Hrvatske i Slovenije – pojašnjava sagovornik Politike.

Medojević tvrdi da kontrolom ANB-a Đukanović:

• opstruira istrage koje protiv njegovog kartela vode SAD,
• kontroliše rad VDT i SDT,
• sprečava da se pokrenu postupci koji bi mogli dovesti do njegovog hapšenja.

Kontrolom MVP, prema Medojeviću, nastavlja se politika podele pravoslavnog korpusa u Crnoj Gori.

– Cilj je bio da se nacionalni Crnogorci odvoje od pravoslavlja i Srbije, i da se preusmere ka Zagrebu, Beču i Berlinu. Plan Đukanovića i Krivokapića bio je da se stvori nova Crna Gora, „na koju će se svi morati naviknuti“. Ona se zasniva na tri postulata:

1. Srbi su remetilački faktor.
2. SPC je okupatorska crkva.
3. Srbija i Rusija su neprijateljske države – nabraja on.

Mreža unutrašnjih i spoljnih saveznika

– Na tim postulatima Đukanović je ujedinio narkokartele, tajkune, pseudo–NVO, plaćene medije, deo manjinskih zajednica i strane faktore kojima odgovara slaba i podeljena Crna Gora – ocenjuje Medojević.

On upozorava da se ovaj geopolitički okvir mora posmatrati i u kontekstu naglog priliva azijskih migranata, pretežno islamske veroispovesti.

– Poslednjih godina Crna Gora postala je finalna destinacija za trajno naseljavanje migranata iz Azije. To menja etničku i bezbjednosnu strukturu države – kaže on.

Na kraju, Medojević kritikuje i deo nove vlasti:

– Koalicija ZBCG, za koju uglavnom glasaju Srbi, potpuno ignoriše ove dramatične trendove. Bave se tenderima, javnim nabavkama, putovanjima, foteljama i zapošljavanjem bliskih ljudi. Tako su dozvolili da Đukanović preko Bošnjačke stranke i hrvatsko–turskih obaveštajnih veza upravlja dvema najvažnijim državnim politikama – bezbednosnom i spoljnom.

– Po ustaljenom pravilu, kada god treba podići međunacionalne i međuverske tenzije, aktiviraju se isti akteri. Potrebno je samo pratiti trag – zaključuje Medojević u razgovoru za Politiku.