Problemi malih, a velikih ljudi

Digitalno i vršnjačko nasilje, pravo na participaciju, briga o mentalnom zdravlju i obrazovanje maloletnika i adolescenata samo su neke od tema koje su juče obrađene na konferenciji „Glas dece i preporuke za unapređenje prava deteta u Srbiji”. Poznavaoci prilika iz Centra za prava deteta, Centra za socijalnu politiku i nevladinih organizacija (NVO) analizirali su aktuelne zakone naše zemlje, prostor za njihovo unapređenje i položaj najmlađih državljana Srbije. Ujedno, predstavljen je i Alternativni i Dečji izveštaj Koalicije za monitoring prava deteta.

Govoreći o nasilju nad decom, stručnjaci su napomenuli da je veliki broj maloletnika doživeo nasilje ili su u svom okruženju videli neki vid nasilja. Najdominantniji oblik je vršnjačko nasilje na koje se, kako su istakli, najmanje obraća pažnja jer se događa unutar njihove zajednice, pa se često podvodi pod „dečja posla”. Upozorili su da se rešenje problema ne krije samo u podršci mališanima koji su žrtve fizičkog i psihičkog nasilja već i u deci koja isto sprovode. Istraživanja su pokazala da su maloletnici koji vrše nasilje često i sami žrtve u svom matičnom okruženju, porodici i da je to njihov način da odraslima pokažu da su u problemu. Sa pojavom društvenih mreža dolazi do eskalacije digitalnog nasilja, što je, kako su napomenuli, problem 21. veka na koji država i društvo ne smeju da ostanu nemi.

Zbog toga su tokom konferencije izneli svoje preporuke među kojima su oštrije kazne, ali i obavezan proces ispitivanja dece koja imaju nasilno ponašanje, edukacije i radionice na temu prihvatanja razlika, razgovori sa roditeljima o tome kako da pristupe problemu i razgovaraju sa decom, ali i osnaživanje maloletnika i njihovih prava.

U okviru te teme govorili su i o nasilnom disciplinovanju koje je, kako su naglasili, duboko ukorenjeno u tradiciju odgoja na ovim prostorima. Upozorili su da je oko 40 odsto dece mlađe od 14 godina doživelo takav vid vaspitanja i da je, pozivajući se na istraživanja psihologa, znatno manje delotvorno u odnosu na metode koje ne podrazumevaju nasilje.

Govoreći o mentalnom zdravlju poznavaoci prilika su istakli da je u obrazovnom sistemu naše zemlje odlazak kod psihologa represivna mera i da se na taj način razgovor i pomoć, iz ugla deteta, posmatraju kao kazna. Ukazali su i da je predmet građansko vaspitanje „opcioni i ne služi ničemu” uz savet da bi, poput ostalih predmeta, trebalo da ima adekvatne predavače i nastavni program.

Stručnjaci su napomenuli da je neophodno da se sistematično preispitaju svi zakoni koji se odnose na decu kako bi se otklonile nedoslednosti i izvršilo njihovo usklađivanje sa međunarodnim standardima, kao i da je neophodno da se usvoji zakon o pravima deteta sa, kako su naglasili, adekvatnim ljudskim, tehničkim i finansijskim resursima planiranim za njegovu delotvornu primenu.

„To je težak i dug put, ali neophodan za zdravije okruženje u budućnosti i za bolje i sigurnije detinjstvo generacija koje dolaze” zaključeno je na konferenciji.