Проблеми малих, а великих људи

Дигитално и вршњачко насиље, право на партиципацију, брига о менталном здрављу и образовање малолетника и адолесцената само су неке од тема које су јуче обрађене на конференцији „Глас деце и препоруке за унапређење права детета у Србији”. Познаваоци прилика из Центра за права детета, Центра за социјалну политику и невладиних организација (НВО) анализирали су актуелне законе наше земље, простор за њихово унапређење и положај најмлађих држављана Србије. Уједно, представљен је и Алтернативни и Дечји извештај Коалиције за мониторинг права детета.

Говорећи о насиљу над децом, стручњаци су напоменули да је велики број малолетника доживео насиље или су у свом окружењу видели неки вид насиља. Најдоминантнији облик је вршњачко насиље на које се, како су истакли, најмање обраћа пажња јер се догађа унутар њихове заједнице, па се често подводи под „дечја посла”. Упозорили су да се решење проблема не крије само у подршци малишанима који су жртве физичког и психичког насиља већ и у деци која исто спроводе. Истраживања су показала да су малолетници који врше насиље често и сами жртве у свом матичном окружењу, породици и да је то њихов начин да одраслима покажу да су у проблему. Са појавом друштвених мрежа долази до ескалације дигиталног насиља, што је, како су напоменули, проблем 21. века на који држава и друштво не смеју да остану неми.

Због тога су током конференције изнели своје препоруке међу којима су оштрије казне, али и обавезан процес испитивања деце која имају насилно понашање, едукације и радионице на тему прихватања разлика, разговори са родитељима о томе како да приступе проблему и разговарају са децом, али и оснаживање малолетника и њихових права.

У оквиру те теме говорили су и о насилном дисциплиновању које је, како су нагласили, дубоко укорењено у традицију одгоја на овим просторима. Упозорили су да је око 40 одсто деце млађе од 14 година доживело такав вид васпитања и да је, позивајући се на истраживања психолога, знатно мање делотворно у односу на методе које не подразумевају насиље.

Говорећи о менталном здрављу познаваоци прилика су истакли да је у образовном систему наше земље одлазак код психолога репресивна мера и да се на тај начин разговор и помоћ, из угла детета, посматрају као казна. Указали су и да је предмет грађанско васпитање „опциони и не служи ничему” уз савет да би, попут осталих предмета, требало да има адекватне предаваче и наставни програм.

Стручњаци су напоменули да је неопходно да се систематично преиспитају сви закони који се односе на децу како би се отклониле недоследности и извршило њихово усклађивање са међународним стандардима, као и да је неопходно да се усвоји закон о правима детета са, како су нагласили, адекватним људским, техничким и финансијским ресурсима планираним за његову делотворну примену.

„То је тежак и дуг пут, али неопходан за здравије окружење у будућности и за боље и сигурније детињство генерација које долазе” закључено је на конференцији.