Književne pustolovine Milovana Danojlića

Trstenik - Milovan Danojlić, istaknuti srpski književni stvaralac, dobitnik gotovo svih značajnijih priznanja u nas, pomogao je učesnicima 24. susreta "Savremena srpska proza", koji je održan u Trsteniku juče i prekjuče, da što preciznije sačine njegov književni portret. Otvarajući ovogodišnje susrete, domaćin Veroljub Vukašinović, pisac i direktor Narodne biblioteke "Jefimija", javno je priznao da mu je teško da se opredeli koje odrednice, i kojim redom, da stavi uz ime Danojlića: poetski i prozni pisac, prevodilac, esejista, saradnik "Politikinog" dodatka "Kultura, umetnost, nauka"...
Iz potonjih izlaganja nekoliko naših istaknutih književnih kritičara, besede samog Danojlića i rasprave na okruglom stolu o srpskoj poetskoj prozi, nametnuo se nedvosmislen zaključak da je Danojlić pre svega pesnik, u meri koju je i sam odredio.

- Ja sam samo pesnik. Pristajem da me uvrste u poetae minores, da me smatraju neuspelim, ili "dečjim pesnikom". Epiteti se lepe u ustanovama zaduženim za društveno vrednovanje rada, substantiv je nepromenljiv. Ko je pesnik, pesnik je u svemu čega se poduhvati - izjasnio je Danojlić, a zatim objasnio da poezija nije samo najčistiji, nego i najčasniji književni posao.

Istaknuti srpski savremeni pisac je, kaže, počeo sa poezijom, njoj se uporno vraća i to onako "kako se neverni ljubavnici vraćaju prvoj i nezamenljivoj ljubavi", a ona, kao nezamenljiva, sve razume i sve prašta.

U prvoj rečenici svoje besede, koju je odredio kao "Zapis o ispovedanju", Danojlić je istakao da oseća nelagodu kad god ga pri upoznavanju predstave kao književnika.

- Nelagodu i stid osećam kada me neko predstavi kao književnika: stid u meri u kojoj takvo predstavljanje sadrži deo neistine, i nelagodu utoliko što mi se čini da ja taj naziv ne zaslužujem. Književnici su Henri Džejms, Dikens, Prust, Tomas Man, Lav Tolstoj i toliki drugi čijim sam se delima kao dečak divio, a ja, ja sam nešto manje od toga. Doduše, i sam sam napisao nekoliko knjiga i stekao pravo da me ubrajaju u pisce, tačnije rečeno - u žive pisce, ali istinski pisci su oni o kojima se i posle smrti govori, čija se dela godinama, pa i vekovima preštampavaju - smatra Danojlić.

Za Danojlića danas postoji još jedno teško, ili neugodno pitanje:

- Na pitanje kojom se književnom vrstom bavim obično procedim kako pišem onako nešto, a kad sam bolje raspoložen dodam da su u pitanju lirsko-meditativne ispovesti. To se, verovatno s pravom, smatra za nedovoljno artikulisani oblik stvaranja, budući da se tu pisac istovremeno pojavljuje kao subjekat i objekat kreacije. Cenu mom radu obara činjenica da se ovom vrstom pisanja bave demobilisani generali, besposleni penzioneri, dokone domaćice i izučavaoci porodičnih stabala.

Ipak, pisac kaže da društvo od njega nije tražilo da se bavi tim poslom koji od njega traži mnoga lišavanja, ali mu donosi i trenutke duhovnog uzdizanja, pročišćavanja. U književnosti nalazi pribežište od svakovrsnih zala i oružje kojim uzvraća na izazove i nasrtaje.

- Bavljenje književnošću je jedan od zanimljivijih puteva kojima se može proći kroz vek i kroz svet. Lepotu te nadstvarne, kadikad opasne pustolovine teško je predočiti praktičnim umovima, koji na kraju svakog meseca naplaćuju svoj doprinos društvu i čovečanstvu - rekao je Danojlić.

Inspirativan uvod u refleksije o Danojlićevom delu dao je dramski umetnik Momir Bradić, kazujući stihove ovog stvaraoca. Da ovaj pisac spada među manji broj srpskih stvaralaca koji uspešno pišu i prozu i poeziju saglasili su se književni kritičari: Marko Nedić, glavni urednik "Srpske književne zadruge", profesor Beogradskog univerziteta i glavni urednik "Narodne knjige" dr Radivoje Mikić i prof. dr Miodrag Radović sa Novosadskog univerziteta.