Kriza na tržištu kriptovaluta
Tržište kriptovaluta se poslednja dva meseca nalazi u krizi, a gubici se mere stotinama milijardi dolara, kažu stručnjaci.
Kriptovalute su digitalni novac koji postoji samo na internetu. Nije ga izdala nijedna država niti banka u svetu, već se stvara i prenosi preko decentralizovane mreže kompjutera, uz pomoć tehnologije zvane „blokčejn” (Blockchain). Najpoznatija kriptovaluta je bitkoin (Bitcoin), koji služe za plaćanje, štednju ili ulaganje.
Cene virtuelnih valuta su izrazito nestabilne, jer zavise samo od ponude i potražnje, ali tržište kriptovaluta polako postaje sve regulisanije.
Unutar EU, regulacija tržišta kriptoimovine (MiCA) stupila je na snagu još 2023. godine, ali u više faza. MiCA uvodi jedinstvena pravila EU tržišta za kriptoimovinu i pokriva ono što trenutno nije regulisano postojećim zakonodavstvom o finansijskim uslugama.
Tokeni
Ključne odredbe za one koji izdaju i trguju kriptoimovinom (uključujući tokene s referencom na imovinu i e-novac tokene) odnose se na transparentnost, objavljivanje, autorizaciju i nadzor nad transakcijama, piše 24sata.
Tokeni sa referencom na imovinu (Asset-backed tokens) su digitalni tokeni koji predstavljaju vlasnički ili delimično vlasnički udeo u nekoj stvarnoj imovini, na primer nekretninama, zlatu, umetničkim delima, akcijama ili čak energijom.
Ideja je da token ima stvarnu vrednost, jer je povezan sa nečim što postoji izvan digitalnog sveta, za fizičku ili finansijsku imovinu, za razliku od „običnih” kriptovaluta poput Bitkoina, koje nemaju direktnu imovinsku osnovu.
E-novac tokeni (Digital currency tokens / Central Bank Digital Currencies - CBDC) su digitalni oblici novca koje izdaje država ili centralna banka. Za razliku od kriptovaluta, vrednost e-novac tokena je stabilna i garantovana od strane države.
Primeri su e-kruna u Švedskoj, e-juan u Kini ili planirani e-dinar, koji funkcionišu kao prava valuta u elektronskom obliku, slična običnom novcu, ali potpuno digitalno.
Uvođenje digitalnog dinara zavisiće od daljih analiza i razvoja infrastrukture, jer NBS pažljivo prati globalne trendove i razmatra prednosti i rizike pre same primene. U praksi, to znači da Srbija nije još uvek uvela e‑dinar u svakodnevnu upotrebu, ali su pravni i tehnički okvir u pripremi, a realizacija je moguća u budućnosti ako NBS odluči da krene u uvođenje takve digitalne valute.
Novi pravni okvir, koji polako prihvataju sve članice EU, uvodi regulisanje kriptoimovine i osigurava da potrošači budu bolje informisani o povezanim rizicima.
I SAD su putem saveznih agencija ove godine stvorile kombinaciju strože kontrole i selektivne otvorenosti. Definisana su i jasnija pravila za isplatu kriptonovca klasičnim novcem.
Izgubljeno više od 600 milijardi dolara
Prema sajtu CoinGecko, koji već 11 godina prati sve što se dešava sa kriptovalutama i derivatima, u drugoj polovini godine ukupna tržišna kapitalizacija kriptovaluta pala je sa 3,75 biliona dolara na 3,1 do 3,2 biliona dolara, što znači da je u veoma kratkom vremenskom periodu izgubljeno više od 600 milijardi dolara.
Glavni uzroci krize su makro neizvesnost (Trampove carine, strah od nove inflacije i smanjenja kamatnih stopa niža od očekivanih), masovno zatvaranje pozicija, slabija institucionalna ulaganja i generalno slabiji sezonski obim trgovine u decembru, prenosi 24 sata.
Analitičarka Dojče banke, Marion Labur, kaže da je sve što se dešava posledica sve veće legitimnosti bitkoina i drugih kriptovaluta. Zbog toga i njegovi fundamentalni razlozi za pad postaju tradicionalniji.
„Za razliku od prethodnih krahova vođenih prvenstveno spekulacijama u maloprodaji, ovogodišnji pad se dogodio usled značajnog institucionalnog učešća, razvoja politike i globalnih makro trendova“, kaže Labur.
Većina analitičara smatra ovaj pad dubokom, ali zdravom korekcijom unutar dužeg ciklusa. Oni očekuju oporavak i rast tokom naredne godine.
Nik Pakrin, investicioni analitičar i suosnivač kompanije The Coin Bureau, takođe ističe da se pravila glavnih kripto sistema polako približavaju onima u klasičnom tržištu akcija.
„Da, trenutno smo u kripto krizi, ali istorija pokazuje da su upravo najgori periodi doneli najjače oporavke. Ako investirate dugoročno, ovo može da bude odlična prilika. Ako trgujete kratkoročno, to je trenutno izuzetno rizično i bolje je sačekati jasnije signale.“
Vera u brz oporavak
Analitičari sa platforme za trgovanje Bitunix kažu da je kripto tržište ušlo u fazu „institucionalizacije sa osetljivošću“, odnosno da regulacija stvara podsticaje za rast i likvidnost, ali da na sve i dalje utiču rizici i geopolitički šokovi, prenosi Hina.
„Stejblkoini” (vrsta kriptovalute čija je vrednost vezana za stabilnu imovinu) nedavno su bili u fokusu zakonodavaca i banaka u velikim zemljama. Neke od njih rade na sopstvenoj regulaciji i podsticanju stejblkoina, dok druge pooštravaju ograničenja.
„Pad je privremen, a povratak likvidnosti i kontinuirani tehnološki napredak ukazuju na brz oporavak. Kriptovalute će ostati jake“, smatra Keti Vud, izvršna direktorka Ark Investa.
Ona objašnjava da je veliki razlog za pad vrednosti kriptovaluta to što tržišta rizične imovine i dalje snažno reaguju na monetarnu politiku glavnih centralnih banaka.
Više kamatne stope, smanjena likvidnost i oprez investitora, uzrokuju odliv iz rizičnijih segmenata tržišta, uključujući kriptoimovinu.
Iako dominiraju optimistični stavovi, postoje i oprezni analitičari koji upozoravaju na kontinuiranu nestabilnost zbog neizvesnosti u svetu u kome živimo. Međutim, većina njih se slaže da kriptovalute, dugoročno, moraju da uđu u novi ciklus rasta.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
