Криза на тржишту криптовалута
Тржиште криптовалута се последња два месеца налази у кризи, а губици се мере стотинама милијарди долара, кажу стручњаци.
Криптовалуте су дигитални новац који постоји само на интернету. Није га издала ниједна држава нити банка у свету, већ се ствара и преноси преко децентрализоване мреже компјутера, уз помоћ технологије зване „блокчејн” (Blockchain). Најпознатија криптовалута је биткоин (Bitcoin), који служе за плаћање, штедњу или улагање.
Цене виртуелних валута су изразито нестабилне, јер зависе само од понуде и потражње, али тржиште криптовалута полако постаје све регулисаније.
Унутар ЕУ, регулација тржишта криптоимовине (MiCA) ступила је на снагу још 2023. године, али у више фаза. MiCA уводи јединствена правила ЕУ тржишта за криптоимовину и покрива оно што тренутно није регулисано постојећим законодавством о финансијским услугама.
Токени
Кључне одредбе за оне који издају и тргују криптоимовином (укључујући токене с референцом на имовину и е-новац токене) односе се на транспарентност, објављивање, ауторизацију и надзор над трансакцијама, пише 24сата.
Токени са референцом на имовину (Asset-backed tokens) су дигитални токени који представљају власнички или делимичнo власнички удео у некој стварној имовини, на пример некретнинама, злату, уметничким делима, акцијама или чак енергијом.
Идеја је да токен има стварну вредност, јер је повезан са нечим што постоји изван дигиталног света, за физичку или финансијску имовину, за разлику од „обичних” криптовалута попут Биткоина, које немају директну имовинску основу.
Е-новац токени (Digital currency tokens / Central Bank Digital Currencies - CBDC) су дигитални облици новца које издаје држава или централна банка. За разлику од криптовалута, вредност е-новац токена је стабилна и гарантована од стране државе.
Примери су е-круна у Шведској, е-јуан у Кини или планирани е-динар, који функционишу као права валута у електронском облику, слична обичном новцу, али потпуно дигитално.
Увођење дигиталног динара зависиће од даљих анализа и развоја инфраструктуре, јер НБС пажљиво прати глобалне трендове и разматра предности и ризике пре саме примене. У пракси, то значи да Србија није још увек увела e‑динар у свакодневну употребу, али су правни и технички оквир у припреми, а реализација је могућа у будућности ако НБС одлучи да крене у увођење такве дигиталне валуте.
Нови правни оквир, који полако прихватају све чланице ЕУ, уводи регулисање криптоимовине и осигурава да потрошачи буду боље информисани о повезаним ризицима.
И САД су путем савезних агенција ове године створиле комбинацију строже контроле и селективне отворености. Дефинисана су и јаснија правила за исплату криптоновца класичним новцем.
Изгубљено више од 600 милијарди долара
Према сајту CoinGecko, који већ 11 година прати све што се дешава са криптовалутама и дериватима, у другој половини године укупна тржишна капитализација криптовалута пала је са 3,75 билиона долара на 3,1 до 3,2 билиона долара, што значи да је у веома кратком временском периоду изгубљено више од 600 милијарди долара.
Главни узроци кризе су макро неизвесност (Трампове царине, страх од нове инфлације и смањења каматних стопа нижа од очекиваних), масовно затварање позиција, слабија институционална улагања и генерално слабији сезонски обим трговине у децембру, преноси 24 сата.
Аналитичарка Дојче банке, Марион Лабур, каже да је све што се дешава последица све веће легитимности биткоина и других криптовалута. Због тога и његови фундаментални разлози за пад постају традиционалнији.
„За разлику од претходних крахова вођених првенствено спекулацијама у малопродаји, овогодишњи пад се догодио услед значајног институционалног учешћа, развоја политике и глобалних макро трендова“, каже Лабур.
Већина аналитичара сматра овај пад дубоком, али здравом корекцијом унутар дужег циклуса. Они очекују опоравак и раст током наредне године.
Ник Пакрин, инвестициони аналитичар и суоснивач компаније The Coin Bureau, такође истиче да се правила главних крипто система полако приближавају онима у класичном тржишту акција.
„Да, тренутно смо у крипто кризи, али историја показује да су управо најгори периоди донели најјаче опоравке. Ако инвестирате дугорочно, ово може да буде одлична прилика. Ако тргујете краткорочно, то је тренутно изузетно ризично и боље је сачекати јасније сигнале.“
Вера у брз опоравак
Аналитичари са платформе за трговање Bitunix кажу да је крипто тржиште ушло у фазу „институционализације са осетљивошћу“, односно да регулација ствара подстицаје за раст и ликвидност, али да на све и даље утичу ризици и геополитички шокови, преноси Хина.
„Стејблкоини” (врста криптовалуте чија је вредност везана за стабилну имовину) недавно су били у фокусу законодаваца и банака у великим земљама. Неке од њих раде на сопственој регулацији и подстицању стејблкоина, док друге пооштравају ограничења.
„Пад је привремен, а повратак ликвидности и континуирани технолошки напредак указују на брз опоравак. Криптовалуте ће остати јаке“, сматра Кети Вуд, извршна директорка Арк Инвеста.
Она објашњава да је велики разлог за пад вредности криптовалута то што тржишта ризичне имовине и даље снажно реагују на монетарну политику главних централних банака.
Више каматне стопе, смањена ликвидност и опрез инвеститора, узрокују одлив из ризичнијих сегмената тржишта, укључујући криптоимовину.
Иако доминирају оптимистични ставови, постоје и опрезни аналитичари који упозоравају на континуирану нестабилност због неизвесности у свету у коме живимо. Међутим, већина њих се слаже да криптовалуте, дугорочно, морају да уђу у нови циклус раста.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
