Za­što je iz­ri­ca­nje pre­su­de od­lo­že­no je­dan dan

Iz­ri­ca­nje pre­su­de Bra­ja­nu Vol­šu, ko­ji je pro­gla­šen kri­vim za ubi­stvo Be­o­gra­đan­ke Ane Volš, od­lo­že­no je ju­če za da­nas, oko 15 ča­so­va po na­šem vre­me­nu.

Po­ro­ta ga je, jed­no­gla­snom od­lu­kom, u po­ne­de­ljak pro­gla­si­la kri­vim za ubi­stvo pr­vog ste­pe­na, zbog če­ga mu pre­ti ka­zna do­ži­vot­nog za­tvo­ra.

Su­đe­nje je za­vr­še­no u ve­o­ma krat­kom ro­ku, pa je od­la­ga­nje iz­ri­ca­nja pre­su­de do­šlo kao „iz­ne­na­đe­nje”.

Advo­kat Bla­žo Ne­dić ob­ja­snio je za „Po­li­ti­ku” da je go­to­vo iz­ve­sno da je do ka­šnje­nja do­šlo iz teh­nič­kih raz­lo­ga, te da ne­ma mo­guć­no­sti da do­đe do bi­lo ka­kvih su­štin­skih iz­me­na i da je za de­lo ko­je mu se sta­vlja na te­ret pred­vi­đe­na ka­zna do­ži­vot­nog za­tvo­ra bez pra­va na po­mi­lo­va­nje.

„Pri­li­kom iz­ri­ca­nja ka­zne, po­ro­di­ca i bli­ski pri­ja­te­lji žr­tve ima­ju pra­vo da se iz­ja­sne, od­no­sno da iznesu svo­je vi­đe­nje i na ko­ji na­čin je to de­lo uti­ca­lo na njih. Mo­gu­će je i da se če­ka iz­ja­va ne­kog so­ci­jal­nog rad­ni­ka, po­što su tri ma­lo­let­ni­ka osta­la bez oba ro­di­te­lja. Od­la­ga­nje od jed­nog da­na najverovatnije je stvar teh­nič­ke pri­ro­de”, ka­zao je Ne­dić za naš list.

Ob­ja­šnja­va­ju­ći prav­nu pro­ce­du­ru Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va, advo­kat Ne­dić is­ta­kao je da Bra­jan Volš ima pra­vo žal­be, kao i da se ona upu­ću­je Vr­hov­nom su­du u Ma­sa­ču­set­su, ko­ji ima mo­guć­nost da do­ne­se jed­nu od tri od­lu­ke.

„Sud mo­že pre­su­du da po­tvr­di ili da je uki­ne i vra­ti na po­nov­no su­đe­nje. Ta­ko­đe ima mogućnost da pre­kva­li­fi­ku­je de­lo – da ni­je reč o ubi­stvu pr­vog, već dru­gog ste­pe­na. U tom slu­ča­ju tra­ja­nje ka­zne je isto, do­ži­vot­ni za­tvor, ali uz mo­guć­nost uslovnog otpusta nakon najmanje 15 godina”, re­kao je advo­kat.

Po­što je reč o pr­vo­ste­pe­noj pre­su­di, po­sta­vlja se pi­ta­nje da li mo­že do­ći do pro­me­na to­kom dru­go­ste­pe­nog postupka. „Pro­ce­du­ra za dru­gi ste­pen je procesno zah­tev­na i si­gur­no bi pro­šlo ne­ko­li­ko me­se­ci dok se pripremi detaljan zapisnik, pri­ku­pe svi po­da­ci o do­ka­zi­ma, jer sva­ka stra­na (nad­le­žno tu­ži­la­štvo i od­bra­na) ima pra­vo da na­pi­še svoj pod­ne­sak. To je u prak­si ogra­ni­če­no na oko 50 stra­na, sud otva­ra ras­pra­vu u ve­ću od pet do se­dam su­di­ja, ali se ta­da ne iz­vo­de po­no­vo do­ka­zi, već će obe stra­ne usme­no iz­la­ga­ti svoj pod­ne­sak sa ogra­ni­če­njem od oko sat vre­me­na”, ob­ja­snio je naš sa­go­vor­nik.

Na­po­me­nuo je da će ta pro­ce­du­ra pred sudom bi­ti za­vr­še­na za je­dan dan, ali da je po­treb­no ne­ko­li­ko me­se­ci da se postupak pri­pre­mi.

Ta­da je, ka­ko je na­po­me­nuo, is­klju­če­na po­ro­ta jer ne­će bi­ti re­či o či­nje­nič­nim, već is­klju­či­vo prav­nim pi­ta­nji­ma. Ta­ko­đe, dru­go­ste­pe­ni sud mo­že da pro­me­ni od­lu­ku uko­li­ko sma­tra da na­laz po­ro­te o kri­vi­ci ni­je u skla­du sa iz­ve­de­nim do­ka­zi­ma.

Na pi­ta­nje zbog če­ga se po­mi­nju 23 go­di­ne za­tvo­ra uz pre­su­du do­ži­vot­ne ro­bi­je, advo­kat Ne­dić je ob­ja­snio da će Volš bi­ti osu­đen za tri de­la – ubi­stvo, ome­ta­nje is­tra­ge i za ne­za­ko­ni­to ukla­nja­nje te­la.

„Sud ima dve mo­guć­no­sti za dru­ga dva de­la – da izrekne maksimalnu kaznu od 23 go­di­ne koja mo­že da se odsluži pa­ra­lel­no sa ka­znom za ubi­stvo pr­vog ste­pe­na ili na­knad­no.

Iako to može da zbuči kao paradoks, takva je ame­rič­ka sud­ska prak­sa jer, uko­li­ko se hipotetički, po­sle 20 go­di­na po­ja­ve ne­ki no­vi do­ka­zi ko­ji bi Volša oslo­bo­di­li za odgovornosti za ubi­stvo, on­da bi mo­rao da odsluži kaznu za dru­ga dva de­la ko­ja je pri­znao”, na­gla­sio je Ne­dić.

Ono što je neo­bič­no i što se znat­no raz­li­ku­je od prak­se u na­šoj ze­mlji je da će za „la­ga­nje po­li­ci­ji” Volš pro­ve­sti do dve de­ce­ni­je iza re­še­ta­ka, a za nezakonito ukla­nja­nje te­la sa­mo tri go­di­ne.

Ka­ko je is­ta­kao naš sa­go­vor­nik, po na­šim pro­pi­si­ma okri­vlje­ni ima pra­vo da se bra­ni na bilo koji način, pa čak i da ne govori istinu, dok u Ame­ri­ci ima pra­vo da ću­ti, ali ne da la­že.