Pronicljivi pogled na srpsku kulturu

Književna nagrada „Stevan Pešić” za 2025. godinu uručena je juče, 30. put književniku Đorđu Matiću za knjigu „Spaseni od brodoloma: ogledi o srpskoj kulturi” (izdavač „Orion art buks”, Beograd). Svečanost je upriličena u prostorijama Kulturne stanice Kovilj, rodnom mestu Stevana Pešića. Ovu nagradu dodeljuje Gradska biblioteka iz Novog Sada i Savet Mesne zajednice Kovilj, u okviru manifestacije „Memorijal Stevana Pešića” i ima za cilj afirmaciju savremene domaće književnosti i podsećanje na bogato književno delo Stevana Pešića (1939–1994). Prisutne su pozdravili Aleksandar Jokanović, direktor Gradske biblioteke Novi Sad, i Đorđe Plavšić, koordinator programa Kulturne stanice Kovilj, koji su govorili o životu i literarnom delu Stevana Pešića.

Prema mišljenju žirija, koji je radio u sastavu prof. dr Vladimir Gvozden (predsednik), dr Zdenka Valent Belić i Franja Petrinović, knjiga Đorđa Matića „Spaseni od brodoloma: ogledi o srpskoj kulturi” izdvaja se svojom ambicioznošću, doslednim pristupom i promišljenim odnosom prema kulturnim i književnim temama. Odluka je doneta jednoglasno.

Uprkos povišenoj retorici o važnosti prošlosti, mnogi značajni datumi za srpsku kulturu nisu dostojno obeleženi ili prolaze sasvim neprimećeno. Polazeći od različitih okruglih ili simboličnih godišnjica, Matić se bavi nizom značajnih stvaralaca, a sa Stevanom Pešićem deli osobeni pogled iskosa, prečansku vizuru, odnosno pogled čitaoca, pisca, ali i građanina koji pripada i opštem i specifičnom kulturnom kontekstu. Taj pronicljivi pogled je ono što „Spasene od brodoloma” preporučuje našoj čitalačkoj pažnji i kritičkim preispitivanjima.

– Razmišljao sam kakve su veze, ako ikakve, između pisca, po kojem nosi ime ova nagrada, i mene. Književne, stilsko-poetičke, senzibilitetske, biografske, lične, psihološke, karakterne, svake druge. Reklo bi se ne mnoge. O putovanjima i razlici u shvatanju i doživljavanju putovanja. Stevan Pešić putovao je iz potrebe, nužde, autorske i ljudske. Kao tridesetogodišnji emigrant, koji je izgubio i domovinu u užem smislu, i otadžbinu u širem, svoja kretanja ne mogu odvojiti od onoga što Crnjanski zove „putnički bol”, od traume izmicanja i putovanja kao gubitka centra u sebi, izmeštenosti i rastakanja identiteta pa onda pokušaja njegovog ponovnog sastavljanja – rekao je laureat Đorđe Matić i dodao:

– Čitati Lazu Kostića iz onakve daljine, kao davljenik, kao Robinson, okružen strancima, a sam stranac, ontološki stranac, to je teško objasniti vama koji ste na pomen Lazi gledali iz neposredne blizine. A kad sam počeo pisati o Lazi Kostiću i svim našim divovima književnosti, Duha, stvaralaštva nebeskih visina a naspram duboke ukorenjenosti koja je meni nedostajala, do mere da sam, poput Crnjanskog, otkrio sam, sumnjao da tih korena, mojih korena možda i nema. Pišući tekstove koji će činiti ovu knjigu, shvatio sam da su ta sabraća i moji književni, umetnički preci. Oni su moj dom, oni su dugo bili moj jedini dom. A sad vidim da Itake zaista ima. Jer od danas je i Kovilj makar na ovaj dan moj dom, duhovni i materijalni. Meni koji dugo doma nije imao.

Đorđe Matić (Zagreb, 1970) je pesnik, esejista i književni kritičar. Živeo je u Italiji i Holandiji, gde je diplomirao englesku i italijansku književnost. Živi u Poreču.

U programu su učestvovala i deca iz OŠ „Laza Kostić” iz Kovilja.