„Gospođa Olga” stiže pred beogradsku publiku

Građanska drama „Gospođa Olga” Milutina Bojića, iako napisana pre više od jednog veka, obrađuje teme koje se i danas čine izuzetno aktuelnim, kao što su nadmoć kapitala nad moralom, moralni bankrot, a pre svega sukob generacija.

Beogradska premijera drame „Gospođa Olga” po tekstu Milutina Bojića u režiji Juga Đorđevića, biće izvedena večeras od 20.30 sati na sceni „Raša Plaović” Narodnog pozorišta u Beogradu. Predstava je urađena u koprodukciji sa Narodnim pozorištem Republike Srpske u Banjaluci gde je premijerno viđena pre desetak dana.

Dramaturg Đorđe Kosić, scenograf Dragana Purković Macan, kostimograf Velimirka Damjanović, kompozitor Nevena Glušica, zatim Milica Cerović zadužena za scenski pokret, Dejan Sredojević za scenski govor i Mia Mlinarević dizajner svetla potpisuju se kao umetnički tim ovog pozorišnog dela u kojem su uloge poverene Neli Mihailović (Olga Ristićka), Ljubiši Savanoviću (Advokat Novaković), Slađani Zrnić/ Nikolini Friganović (Novakovićka), Aleksandru Vučkoviću (Gidra), Ivi Milanović (Vuka) i Smiljani Marinković (Marija).

– Posmatrano kroz vizuru naturalističke drame, erotske sile podsvesti, ono biološko, iracionalno i neukrotivo u ljudskoj prirodi, postaju glavni pokretači radnje u „Gospođi Olgi”, a finansijski problemi puka materijalizacija ispod koga se te sile kriju. Likovi nisu gospodari sopstvene sudbine, njihova slobodna volja je puka iluzija, oni su robovi bioloških impulsa, nagonskih struja iz nesvesnog. Ovakvom tumačenju smo se i mi priklonili pri inscenaciji drame, pa su likovi i pojavno i simbolički izmešteni iz prostora građanske konvencije i razuma u prostor prirode i nagona – tvrdi dramaturg Đorđe Kosić.

Podsećajući da reč, u suštini, oduvek nosi snažnu moć, reditelj Jug Đorđević prisetio se da je još kao dete bio opčinjen bajkom o caru Trojanu i njegovim kozjim ušima, kao i o berberinu koji, čuvajući i sebe i poverenu tajnu, ipak obznanjuje ono što ne bi smelo biti izgovoreno.

– I u Bojićevom komadu, napisanom pre više od jednog veka, upravo je reč ta koja pokreće lavinu. Bilo da je tajna ili javna, izgovorena, prećutana ili zatomljena, jedna jedina reč, na primer: incest, bolest, novac, čast, može skupo da košta likove koji, kao i berberin iz bajke, pokušavaju da svoje tajne zakopaju duboko, nadajući se da iz te rupe neće izrasti zova od tri pruta, lepa i visoka kao stena. Ali šta se desi ako od svih tih tajni, strahova i neizgovorenih istina izraste ne samo jedno drvo, nego čitava šuma i njen korov, koji preplave svet? Šta se desi ako, u tom gustišu, smrt počnemo posmatrati kao blagostanje? Šta onda – pita se Đorđević.

Pesnik i dramatičar srpske moderne Milutin Bojić (1892–1917), ostavio je dubok trag u nacionalnoj književnosti. Rano je postao značajan glas svoje generacije, a već 1913. postigao je veliki uspeh dramom „Kraljeva jesen”. Iste godine u Narodnom pozorištu u Beogradu primljena je i njegova druga drama „Gospođa Olga”. Bojić preživljava strašno povlačenje srpske vojske preko Albanije, koje će opisati u članku „Srbija u povlačenju” i proslaviti u odi „Singidunum”. Na Krfu i u Solunu nastavlja intenzivno da stvara, završava „Uroševu ženidbu”, piše sonete i započinje epopeju „Večna straža”. U Solunu, 1917. godine, objavljuje zbirku „Pesme bola i ponosa” sa čuvenom „Plavom grobnicom” posvećenom stradanju srpskih ratnika. Preminuo je 8. novembra 1917. od milijarne tuberkuloze u Solunu, u svojoj 25. godini. Ostavio je iza sebe stotine pesama, sedam drama i desetine kritičkih tekstova, ukupno oko 1.800 stranica rukopisa.

Ovo će biti tek druga postavka Bojićeve „Gospođe Olge” u Narodnom pozorištu u Beogradu. Prvu je režirala Vida Ognjenović, a premijera je bila 20. februara 1979. godine.