Alžir usvojio zakon kojim se kriminalizuje francuska kolonizacija

ALŽIR/PARIZ- Alžirski parlament jednoglasno je usvojio zakon kojim se kriminalizuje francuska kolonizacija (1830-1962) i zahteva „zvanično izvinjenje” od Francuske, dok je tu inicijativu Pariz opisao kao „neprijateljsku”, preneli su danas francuski mediji.

To glasanje, održano u sredu, bi moglo da pogorša već duboku diplomatsku krizu između dve zemlje.

Članovi parlamenta, noseći šalove u bojama alžirske zastave, aplaudirali su usvajanju teksta, koji francusku državu smatra „pravno odgovornom za svoju kolonijalnu prošlost u Alžiru i tragedije koje je ona izazvala”.

„Živeo Alžir!”, skandirali su poslanici.

Predsednik alžirskog parlament Brahim Bugali pozdravio je jednoglasno usvajanje zakona.

Novi zakon navodi „zločine francuske kolonizacije”, koji se smatraju nezastarelim, a to su „nuklearni testovi, vansudska pogubljenja, široko rasprostranjena praksa fizičkog i psihološkog mučenja i sistematsko pljačkanje resursa”.

U tekstu se predviđa da je „puna i pravedna nadoknada za svu materijalnu i moralnu štetu koju je prouzrokovala francuska kolonizacija neotuđivo pravo alžirske države i naroda”, prenosi Beta.

U Parizu je ministarstvo spoljnih poslova osudilo „očigledno neprijateljsku inicijativu, kako prema želji za obnavljanjem francusko-alžirskog dijaloga, tako i prema smirivanju tenzija o istorijskim pitanjima”.

Ministarstvo je ipak izrazilo nameru da nastavi „rad na obnavljanju zahtevnog dijaloga sa Alžirom, posebno o pitanjima bezbednosti i migracija”.

Uprkos nesumnjivo simboličnoj dimenziji zakona, njegov stvarni uticaj na zahteve za reparacije mogao bi da bude ograničen.

Stručnjaci smatra da pravno taj zakon nema međunarodni obim i stoga ne može obavezati Francusku, ali označava prekretnicu u istorijskom odnosu sa Francuskom.

Pariz i Alžir su i dalje u diplomatskoj krizi nakon što je Francuska u leto 2024. godine priznala plan autonomije „pod marokanskim suverenitetom” za Zapadnu Saharu na koji su 50 godina polagali separatisti Polisario, koje podržava Alžir.

Prema istoričarima, osvajanje Alžira, počev od 1830. godine, obeležila su masovna ubistva i uništavanje njegovih društveno-ekonomskih struktura, kao i deportacije velikih razmera.

Brojni ustanci su ugušeni pre krvavog rata za nezavisnost (1954-1962) koji je rezultirao sa 1,5 miliona smrti prema Alžiru, i 500.000 smrtnih slučajeva, uključujući 400.000 Alžiraca, prema francuskim istoričarima.

Od kraja rata za nezavisnost Alžira, Francuska i Alžir održavaju istovremeno bliske i složene odnose.

Te dve zemlje imaju jake ekonomske veze, dobru saradnju obaveštajnih službi, ali bolnu kolonijalnu prošlost.

U Francuskoj živi i velika alžirska zajednica.