Dve tragedije i jedan svet sa dva aršina

Svetski mediji, s pravom, izveštavaju o tragediji u Kran-Montani, gde su u novogodišnjoj noći ljudi izgubili živote u požaru koji je, prema dosadašnjim nalazima, posledica ljudskog nemara, propusta i kršenja bezbednosnih pravila. Istraga je pokrenuta, odgovornost će se utvrđivati, imena krivih će se, pre ili kasnije, pojaviti. Tako funkcioniše pravna država. Tako, barem formalno, funkcioniše savremeni svet.

Istovremeno, gotovo u istom času, u istoj novogodišnjoj noći, u selu u Hersonskoj oblasti, dogodilo se nešto suštinski drugačije i moralno teže. Prema izveštajima ruskih i međunarodnih agencija, grupa ljudi koja je slavila Novu godinu bila je namerno napadnuta dronovima. Ne slučajno, niti kao posledica kvara, požara ili propusta. Već svesno, organizovano i precizno. Sa smrtonosnim ishodom.

Broj žrtava u Hersonskoj oblasti kreće se, prema dostupnim podacima, između 24 i 27 poginulih, uz više desetina ranjenih. Nezavisna verifikacija je otežana, ali suština nije u brojci, već u prirodi događaja. Jedni su stradali zbog ljudske neodgovornosti. Drugi zato što su bili meta.

I tu počinje problem koji ovaj svet uporno odbija da pogleda u oči.

O tragediji u Švajcarskoj pišu svi. Udarno, sa fotografijama, detaljima, analizama. O tragediji u Hersonskoj oblasti - pišu retki. Uz ograde, fusnote, relativizaciju i napomene. Kao da namerno ubistvo civila na proslavi Nove godine zahteva manje pažnje od požara u elitnom ski-centru.

Niko razuman ne spori da je tragedija u Švajcarskoj strašna i da zaslužuje saosećanje, pažnju i pravdu. Ali postavlja se jednostavno i neugodno pitanje - zašto jedna smrt ima veću medijsku težinu od druge? Zašto je nemar globalna vest, a namerni masakr regionalna fusnota?

Razlika između ove dve tragedije nije u broju žrtava, niti u bolu porodica. Razlika je u političkom i medijskom okviru u kojem se te smrti tumače. Jedna priča se uklapa u narativ civilizacijske nesreće koju treba ispraviti. Druga remeti komfornu sliku „dobrog“ i „lošeg“, pa se zato gura u stranu.

Posebno je zabrinjavajuće što za požar u Švajcarskoj već sada znamo da će neko odgovarati. Za udar dronovima na civile u Hersonskoj oblasti, sve ukazuje na suprotno - da odgovornosti neće biti, barem ne one koja će biti prepoznata i imenovana u međunarodnoj javnosti.

A upravo tu leži suština licemerja. Svet koji se s pravom zgražava nad nemarom, ali ćuti nad umišljajem. Svet koji traži odgovorne kada je krivica „tehnička“, ali okreće glavu kada je zločin politički neudoban.

Žal za žrtvama ne može i ne sme biti selektivna stvar. A istina - ako želi da bude istina - ne poznaje geografiju, saveze i narative.

U novogodišnjoj noći izgubljeni su ljudski životi i u Alpima i u Hersonskoj oblasti. Razlika je samo u tome što se za jedne već sada zna da će pravda pokucati na vrata, dok se za druge može pretpostaviti da će ostati bez imena odgovornih i bez ozbiljne istrage koja bi prevazišla usko nacionalne ili političke okvire. Ta nejednakost nije posledica činjenica, već njihovog tumačenja.

Jer, ako je nemar dovoljan razlog za globalnu pažnju, analize i moralne osude, onda bi namera morala biti još snažniji alarm. U suprotnom, šalje se opasna poruka da postoje smrti koje se računaju i one koje se podnose i žrtve koje zaslužuju pravdu i one koje se svode na „kontekst“. Ta logika nije samo nepravedna, ona je dugoročno i duboko destruktivna.

Tišina koja prati ubistvo civila u Hersonskoj oblasti nije slučajna, niti je posledica nedostatka informacija. Ona je proizvod izbora. A svet koji bira o kojim žrtvama će govoriti, a o kojima ćutati, rizikuje da izgubi ono na šta se najčešće poziva - moralni autoritet. I upravo ta tišina, pažljivo negovana i opravdavana, ostaje najglasniji komentar novogodišnje noći u kojoj su ljudi ubijeni zato što su slavili.