Živi zdravo, pevaj dobro

Povodom tradicionalnog koncerta „Novogodišnja čarolija”, koji je održala u „Sava centru”, Tamara Rađenović, sopran, bila je dosta medijski podržana, što u neku ruku iznenađuje, jer obično predstavnici operske umetnosti ne dobijaju toliko medijskog prostora, ali se ta podrška u svakom slučaju može smatrati pozitivnom jer operska umetnost i treba da bude medijski zastupljena više od zabave, pogotovo one jeftine koja u medijima caruje.

Ko je ova umetnica koju su mediji ovih dana punim ustima proglašavali divom? Rođena je 28. marta 1995. godine u Beogradu. Kratka šetnja kroz njenu biografiju pokazuje da se školovala u Crnoj Gori, Sloveniji i Ujedinjenom Kraljevstvu, a diplomirala solo pevanje na Kraljevskoj muzičkoj akademiji u Londonu. Održala je dva solistička koncerta u Karnegi holu i Njujorku 2018. i 2019. godine. Živi i radi u Londonu. Istaknuto je i to da se našla na Forbsovoj listi „30 ispod 30” u kategoriji umetnosti i kulture – za osobe mlađe od 30 godina koje su ostvarile izvestan uticaj. Zanimljiv je i podatak da je jedna od poslednjih učenica slavne Monserat Kabalje, poznate i po duetu s Fredijem Merkjurijem.

Prvobitno je želela da se bavi pop muzikom, čak je i komponovala pop pesme. Ali opera „Karmen” promenila je njeno mišljenje i tako se njena želja okrenula ka operskoj muzici. Ističe da je u tome imala veliku podršku porodice.

Tamara Rađenović je predstavnica nove generacije klasičnih pevača, koji pored operskih arija izvode i klasični krosover. Tako je i publika na koncertu u Sava centru u prvom delu slušala klasični repertoar, operske arije Verdija, Pučinija, Bizea, a u drugom filmsku muziku.

Umetnica se za sada opredelila za koncertnu aktivnost. Kako je jednom ispričala, shvatila je da mora da izađe iz zatvorenog pozorišta na širu scenu i da proširi svoj opus. Ona i njen tim odlučili su da široj publici izvode poznate pesme u obradi za simfonijski orkestar i tako popularizuju istovremeno i klasičnu muziku, a kroz spotove su uspeli da privuku mlađu publiku.

Zapravo, kao što je jednom sama ispričala, ovoj odluci je doprinela i pandemija. Na početku studija u Londonu zaista je mislila da će njena karijera ići klasičnim putem, odnosno da će posle studija otići u operski studio Kraljevske opere. Kao jako mlada debitovala je u Pučinijevim „Boemima” na Siciliji. Možda bi se to, kao što je sama rekla, i dogodilo da nije bilo pandemije koja je sve zaustavila na dve godine. Tada je shvatila da mora da uradi nešto drugačije i tako je počela njena elektronska prezentacija kroz spotove, iz čega su se izrodili i njeni koncerti.

U Beogradu, gde je rođena, živela je do polaska u osnovnu školu, ali oseća kao da ga nije ni napuštala. Tvrdi da pred beogradskom publikom nastupa s posebnom odgovornošću i radošću, zato što je tu rasla, i da mu se uvek rado vraća. Zatim je živela u Podgorici, Ljubljani, a najduže u Londonu, za koji se sve više vezuje, mada se, kako kaže, brzo prilagođava novim sredinama, te joj se često dešava da za mnoge gradove izjavi da bi tu mogla da živi. Voli i Njujork, njegovu energiju, a koncerte koje je tamo imala pamtiće celog života, ali bi volela da doživi i Veneciju bez turista.

Živi zdravo, disciplina je nužna u njenom poslu da bi dobro pevala, povremeno se bavi i humanitarnim radom, ali joj je i žao što imamo samo jedan život, jer bi se rado posvetila i drugim stvarima, na primer osnovala bi organizaciju za zaštitu životne sredine, bavila se hotelijerstvom ili imala farmu s napuštenim životinjama, organskim voćem i povrćem...