Живи здраво, певај добро

Поводом традиционалног концерта „Новогодишња чаролија”, који је одржала у „Сава центру”, Тамара Рађеновић, сопран, била је доста медијски подржана, што у неку руку изненађује, јер обично представници оперске уметности не добијају толико медијског простора, али се та подршка у сваком случају може сматрати позитивном јер оперска уметност и треба да буде медијски заступљена више од забаве, поготово оне јефтине која у медијима царује.

Ко је ова уметница коју су медији ових дана пуним устима проглашавали дивом? Рођена је 28. марта 1995. године у Београду. Кратка шетња кроз њену биографију показује да се школовала у Црној Гори, Словенији и Уједињеном Краљевству, а дипломирала соло певање на Краљевској музичкој академији у Лондону. Одржала је два солистичка концерта у Карнеги холу и Њујорку 2018. и 2019. године. Живи и ради у Лондону. Истакнуто је и то да се нашла на Форбсовој листи „30 испод 30” у категорији уметности и културе – за особе млађе од 30 година које су оствариле известан утицај. Занимљив је и податак да је једна од последњих ученица славне Монсерат Кабаље, познате и по дуету с Фредијем Меркјуријем.

Првобитно је желела да се бави поп музиком, чак је и компоновала поп песме. Али опера „Кармен” променила је њено мишљење и тако се њена жеља окренула ка оперској музици. Истиче да је у томе имала велику подршку породице.

Тамара Рађеновић је представница нове генерације класичних певача, који поред оперских арија изводе и класични кросовер. Тако је и публика на концерту у Сава центру у првом делу слушала класични репертоар, оперске арије Вердија, Пучинија, Бизеа, а у другом филмску музику.

Уметница се за сада определила за концертну активност. Како је једном испричала, схватила је да мора да изађе из затвореног позоришта на ширу сцену и да прошири свој опус. Она и њен тим одлучили су да широј публици изводе познате песме у обради за симфонијски оркестар и тако популаризују истовремено и класичну музику, а кроз спотове су успели да привуку млађу публику.

Заправо, као што је једном сама испричала, овој одлуци је допринела и пандемија. На почетку студија у Лондону заиста је мислила да ће њена каријера ићи класичним путем, односно да ће после студија отићи у оперски студио Краљевске опере. Као јако млада дебитовала је у Пучинијевим „Боемима” на Сицилији. Можда би се то, као што је сама рекла, и догодило да није било пандемије која је све зауставила на две године. Тада је схватила да мора да уради нешто другачије и тако је почела њена електронска презентација кроз спотове, из чега су се изродили и њени концерти.

У Београду, где је рођена, живела је до поласка у основну школу, али осећа као да га није ни напуштала. Тврди да пред београдском публиком наступа с посебном одговорношћу и радошћу, зато што је ту расла, и да му се увек радо враћа. Затим је живела у Подгорици, Љубљани, а најдуже у Лондону, за који се све више везује, мада се, како каже, брзо прилагођава новим срединама, те јој се често дешава да за многе градове изјави да би ту могла да живи. Воли и Њујорк, његову енергију, а концерте које је тамо имала памтиће целог живота, али би волела да доживи и Венецију без туриста.

Живи здраво, дисциплина је нужна у њеном послу да би добро певала, повремено се бави и хуманитарним радом, али јој је и жао што имамо само један живот, јер би се радо посветила и другим стварима, на пример основала би организацију за заштиту животне средине, бавила се хотелијерством или имала фарму с напуштеним животињама, органским воћем и поврћем...