Kako će Hilari sa iskusnijima?

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 23. januara – Nova američka vlast želi da ojača diplomatiju, ali se nagoveštava da bi, pri tome, moglo da dođe do osporavanja autoriteta šefice diplomatije Hilari Klinton. Istovremeno s njenim jučerašnjim stupanjem na tu dužnost, postavljeni su politički veterani koji treba da se staraju o prioritetnim spoljnim izazovima, pa se poznavaoci pitaju – neće li njena uloga biti, bar u prvo vreme, osetno smanjena.

Radi se o dva izaslanika koje su pored nje promovisali i predsednik Barak Obama i potpredsednik Džozef Bajden. Misija na Bliskom istoku poverena je Džordžu Mičelu, bivšem vođi senatske većine i posredniku u irskom problemu, a operativna nadležnost za Avganistan i Pakistan (na čijim područjima jačaju akcije talibana i Al Kaide) data je Ričardu Holbruku, hvaljenom ovde ponajviše po doprinosu Dejtonskom sporazumu kojim je okončan rat u Bosni (pretežno bez pominjanja njegove uloge u drugim kontaktima sa Slobodanom Miloševićem, čiji je neuspeh 1999. prethodio NATO bombardovanju bivše SRJ).

Postavljenje tako „teških kategorija” za izaslanike moglo bi da predstavlja izazov za šeficu Stejt departmenta, pogotovu zato što su obojica pomenutih, a naročito Holbruk, važili za pretendente na mesto koje je Obama njoj poverio, konstatuje danas „Njujork tajms”. Vrlo je neuobičajeno da čelnik Stejt departmenta već u startnoj fazi dobije izaslanike koji bi i sami mogli da budu na toj funkciji, izjavio je listu „Politiko” Aron Dejvid Miler, bivši funkcioner ministarstva spoljnih poslova i autor knjige o američkoj diplomatiji na Bliskom istoku. I dodao: kad navedene poslove dobiju Holbruk i Mičel, postavlja se pitanje šta ostaje za Hilari?

Mi smo tim – uverava ona. Da, ali ko šta igra, ko je kapiten itd., nedoumice su koje uključuju i šire odnose, pošto i Bajden i predsednikov savetnik za nacionalnu bezbednost general Džejms Džons takođe imaju status prekaljenih i ambicioznih spoljnopolitičkih aktera.

Niko od pomenutih nije bio među podržavaocima Obame u izbornoj kampanji. Holbruk je, na primer, bio uz Hilari u nadmetanju unutar Demokratske partije, a Džons u startu kandidature republikanca Džona Mekejna.

Obama je, u međuvremenu, kandidovao svoju vernu saradnicu Suzan Rajs (prezimenjakinju doskorašnje šefice diplomatije Kondolize) za ambasadorku u UN. Tim povodom javile su se pretpostavke da bi i ona mogla da suzi nadležnosti Klintonove.

Istovremeno se u opticaj puštaju i verzije koje šire dileme. Ocenjuje se da je Obama uzeo veterane da bi nadomestio manjak iskustva u strateškim poslovima, pa se razrađuju nedoumice u stilu – ko će, zapravo, bar u prvo vreme, kreirati spoljnu politiku SAD. Zvanično odlučuje predsednik, u saradnji sa Stejt departmentom, Pentagonom, Savetom za nacionalnu bezbednost, ali…

Poznat po „robusnom stilu”, Holbruk bi, čini se „Tajmsu”, mogao da dobije širok prostor delovanja tako da predstavlja i Obamu i ostale navedene faktore. On, bivši izaslanik Bila Klintona za Balkan i ambasador u UN, smatra (u čemu ga podržava Džons) da treba da direktno raportira Beloj kući, navodi list, što će reći – da može da zaobiđe Hilari koja mu je neposredni šef. To može da dovede do problema u rukovođenju, smatraju analitičari.

Obama verovatno misli da je dao dovoljno smernica koje će potvrditi njegovu neprikosnovenu nadležnost za donošenje konačnih odluka u spoljnoj politici. U ovom trenutku se čini da su mu preče potrage za rešavanje unutrašnjih problema, kao što je finansijska kriza i kriza na tržištu nekretnina, hipoteka, kredita – s takođe međunarodnim dometima.

Situacija je toliko komplikovana da njeno rešavanje ne može da zavisi od jedne ličnosti ili grupe istomišljenika. Pogotovu ako nisu, ni izbliza, ni prigodno ni istorijski, podržani kao Obama, s verom u njegove obećane „bitne promene”. Kad je i on pribegao sastavljanju „tima rivala”, to sleduje i drugima. Pogotovu u odnosima prema svetu – gde rivalstva Americi rastu i nezavisno od ovdašnjih prepoznavanja i nagoveštene konkurentnosti između ministarke i izaslanika…

M. Pantelić

-----------------------------------------------------------

Obamin super telefon

Američka Agencija za nacionalnu bezbednost pronašla je rešenje za Baraka Obamu koji je u nekoliko navrata tokom predizborne kampanje govorio kako neće moći da se odrekne komunikacije putem „blekberija”, iako je upozoravan da za to nema zakonskih ni bezbednosnih mogućnosti. Američki predsednik dobija zamenu u vidu „Dženeral dajnamiksovog” telefona – ručnog kompjutera, koji je u originalu nastao kao odgovor na potrebe tajnih agenata.

(/slika2)Uređaj „sektera edž” je pametni telefon koji garantuje sigurnu komunikaciju u mobilnom okruženju. Koristi posebne protokole razmene podataka i tako komunicira sa kompjuterskim mrežama državnih ustanova.

U praksi, Barak Obama će „sektru edž” kao i običan mobilni telefon moći da koristi za svakodnevnu komunikaciju, pri čemu će, u slučaju potrebe, jednostavnim pritiskom na posebno dugme moći da prelazi na poverljivu komunikaciju. Uređaj radi uz pomoć „Majkrosoftove” „vindouz” platforme i ispunjava vojne standarde otpornosti na udarce.

Cena uređaja koji će zameniti „blekberi” američkog predsednika iznosi 3,350 dolara.

M. Laki