Како ће Хилари са искуснијима?

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 23. јануара – Нова америчка власт жели да ојача дипломатију, али се наговештава да би, при томе, могло да дође до оспоравања ауторитета шефице дипломатије Хилари Клинтон. Истовремено с њеним јучерашњим ступањем на ту дужност, постављени су политички ветерани који треба да се старају о приоритетним спољним изазовима, па се познаваоци питају – неће ли њена улога бити, бар у прво време, осетно смањена.

Ради се о два изасланика које су поред ње промовисали и председник Барак Обама и потпредседник Џозеф Бајден. Мисија на Блиском истоку поверена је Џорџу Мичелу, бившем вођи сенатске већине и посреднику у ирском проблему, а оперативна надлежност за Авганистан и Пакистан (на чијим подручјима јачају акције талибана и Ал Каиде) дата је Ричарду Холбруку, хваљеном овде понајвише по доприносу Дејтонском споразуму којим је окончан рат у Босни (претежно без помињања његове улоге у другим контактима са Слободаном Милошевићем, чији је неуспех 1999. претходио НАТО бомбардовању бивше СРЈ).

Постављење тако „тешких категорија” за изасланике могло би да представља изазов за шефицу Стејт департмента, поготову зато што су обојица поменутих, а нарочито Холбрук, важили за претенденте на место које је Обама њој поверио, констатује данас „Њујорк тајмс”. Врло је неуобичајено да челник Стејт департмента већ у стартној фази добије изасланике који би и сами могли да буду на тој функцији, изјавио је листу „Политико” Арон Дејвид Милер, бивши функционер министарства спољних послова и аутор књиге о америчкој дипломатији на Блиском истоку. И додао: кад наведене послове добију Холбрук и Мичел, поставља се питање шта остаје за Хилари?

Ми смо тим – уверава она. Да, али ко шта игра, ко је капитен итд., недоумице су које укључују и шире односе, пошто и Бајден и председников саветник за националну безбедност генерал Џејмс Џонс такође имају статус прекаљених и амбициозних спољнополитичких актера.

Нико од поменутих није био међу подржаваоцима Обаме у изборној кампањи. Холбрук је, на пример, био уз Хилари у надметању унутар Демократске партије, а Џонс у старту кандидатуре републиканца Џона Мекејна.

Обама је, у међувремену, кандидовао своју верну сарадницу Сузан Рајс (презимењакињу доскорашње шефице дипломатије Кондолизе) за амбасадорку у УН. Тим поводом јавиле су се претпоставке да би и она могла да сузи надлежности Клинтонове.

Истовремено се у оптицај пуштају и верзије које шире дилеме. Оцењује се да је Обама узео ветеране да би надоместио мањак искуства у стратешким пословима, па се разрађују недоумице у стилу – ко ће, заправо, бар у прво време, креирати спољну политику САД. Званично одлучује председник, у сарадњи са Стејт департментом, Пентагоном, Саветом за националну безбедност, али…

Познат по „робусном стилу”, Холбрук би, чини се „Тајмсу”, могао да добије широк простор деловања тако да представља и Обаму и остале наведене факторе. Он, бивши изасланик Била Клинтона за Балкан и амбасадор у УН, сматра (у чему га подржава Џонс) да треба да директно рапортира Белој кући, наводи лист, што ће рећи – да може да заобиђе Хилари која му је непосредни шеф. То може да доведе до проблема у руковођењу, сматрају аналитичари.

Обама вероватно мисли да је дао довољно смерница које ће потврдити његову неприкосновену надлежност за доношење коначних одлука у спољној политици. У овом тренутку се чини да су му прече потраге за решавање унутрашњих проблема, као што је финансијска криза и криза на тржишту некретнина, хипотека, кредита – с такође међународним дометима.

Ситуација је толико компликована да њено решавање не може да зависи од једне личности или групе истомишљеника. Поготову ако нису, ни изблиза, ни пригодно ни историјски, подржани као Обама, с вером у његове обећане „битне промене”. Кад је и он прибегао састављању „тима ривала”, то следује и другима. Поготову у односима према свету – где ривалства Америци расту и независно од овдашњих препознавања и наговештене конкурентности између министарке и изасланика…

М. Пантелић

-----------------------------------------------------------

Обамин супер телефон

Америчка Агенција за националну безбедност пронашла је решење за Барака Обаму који је у неколико наврата током предизборне кампање говорио како неће моћи да се одрекне комуникације путем „блекберија”, иако је упозораван да за то нема законских ни безбедносних могућности. Амерички председник добија замену у виду „Џенерал дајнамиксовог” телефона – ручног компјутера, који је у оригиналу настао као одговор на потребе тајних агената.

(/slika2)Уређај „сектера еџ” је паметни телефон који гарантује сигурну комуникацију у мобилном окружењу. Користи посебне протоколе размене података и тако комуницира са компјутерским мрежама државних установа.

У пракси, Барак Обама ће „сектру еџ” као и обичан мобилни телефон моћи да користи за свакодневну комуникацију, при чему ће, у случају потребе, једноставним притиском на посебно дугме моћи да прелази на поверљиву комуникацију. Уређај ради уз помоћ „Мајкрософтове” „виндоуз” платформе и испуњава војне стандарде отпорности на ударце.

Цена уређаја који ће заменити „блекбери” америчког председника износи 3,350 долара.

М. Лаки