Tajna niških pisaca

Niš – U ovogodišnjem širem izboru za najznačajnije domaće književno priznanje Ninovu nagradu našla su se dvojica Nišlija – Dejan Stojiljković i Vladimir Vukčević. Poslednji dobitnik ove nagrade Marinko Arsić Ivkov nije iz Niša, ali je svoj nagrađeni roman objavio u najvećoj niškoj izdavačkoj kući – NKC. Nišlija Saša Buđevac uvršten je u širi izbor za nagradu „Beogradski pobednik” i aktuelni je laureat „Deretine” nagrade. Poslednji dobitnik prestižne „Politikine” Vibove nagrade takođe je iz Niša. Na nezvaničnoj listi 20 najčitanijih domaćih savremenih autora četvrtina dolazi iz grada na jugu.

Pomenuti Dejan Stojiljković autor je nekoliko bestseler romana, a širu popularnost je stekao savremenim klasikom „Konstantinovo raskršće”  iz 2009. godine koji je do danas prodat u približno 80.000 primeraka.

Stojiljković je poslednjih godina vrlo aktivan i kao scenarista hit serija i filmova: „Senke nad Balkanom”, „Žigosani u reketu” i „Toma”.

Branislav Janković nekadašnji novinar i dopisnik RTS-a iz Niša, od 2011. do danas objavio je desetak knjiga koje su uvek u vrhu čitanosti. Neke od njih su: „Peta žica”, „Suze Svetog Nikole” i „Zidanje ambisa”. Pored beletristike, i Jankoviću je izuzetno blisko pisanje scenarija, ali i radio i pozorišnih drama. Autor je nagrađenog filma „Poslednji strelac” sa Nenadom Jezdićem u glavnoj ulozi.

Ipak, priča o niškim piscima ne bi bila moguće bez jednog imena – a to je Zoran Ćirić Magični, urbani pripovedač i čovek-književnost. Bogdan Tirnanić ga je početkom veka nazvao „najvećim živim srpskim piscem”, dok mnogi vole da dodaju da nijedan pisac nije toliko dugo živeo kao najveći živi pisac. Dobitnik Ninove nagrade za 2001. (roman „Hobo”) do sada je napisao više od 20 proznih i nekoliko poetskih dela.

„Ako nisi južnjak onda ne možeš da budeš desperado”, reči su Magičnog koje možda najbolje otkrivaju, ako ništa drugo, onda njegov specifikum u doživljaju sveta i umetničkom izrazu.

Jelena Jocić, novinarka i dugogodišnja urednica elektronskog časopisa „Bez limita” koji se bavi afirmacijom svih vrsta umetnosti, a naručito književnosti za „Politiku” kaže da vrhunsku književnost i vrhunske književne domete ne treba vezivati za geografiju, pogotovo ne za unutardržavnu ili regionalnu, odnosno da smo mi kao narod pokazali izuzetnu sklonost ka umetnosti i pisanoj reči bez obzira na zavičajno poreklo. Ipak, po njenim rečima, to ne umanjuje činjenicu da je Niš često bio jedan od pionira u mnogim književnim tokovima i da recimo primer Branka Miljkovića i Gordane Todorović kao međusobni pandan najbolje svedoči tome.

Takođe, ona ističe i pojam „književne decentralizacije”. Pomenuto je u velikoj meri omogućeno zbog same prirode književnosti koja je ostala verovatno i jedino decentralizovano polje kreativnog izražavanja gde veći uspeh nije uslovljen obitavanjem u prestonici, što se ne može reći za muziku, film ili pozorište.

– Književnost je ostala zbilja jedina decentralizovana što se najbolje vidi na sajmovima knjiga po tome ko potpisuje knjige i ko privlači najveću pažnju. Problem savremene književnosti je nešto drugo. Nažalost, danas se za pisca čuje tek kada dobije nagradu ili kad potpiše za većeg izdavača, a ni jedno ni drugo nisu nužno merilo kvaliteta. Štaviše, često iza oba stoji interes da se neko promoviše – rekla je Jelena Jocić.

Među savremenim niškim književnicima greh bi bio ne pomenuti i Zvonka Karanovića, Miloša Petkovića, Jasminu Mihajlović, Dejana Ognjanovića, prof. Dragišu Bojovića, prof. Gorana Maksimovića, Jadranku Milenković, Stojana Bogdanovića. Tu je naravno i plejada drugih, mlađih i starijih, više ili manje afirmisanih autora.

Istorijski gledano, tri najznačajnija književna imena vezana za Niš svakako su – Branko Miljković, Duško Radović i Stevan Sremac. Prva dvojica su rođena u Nišu, mada su svoje zvezdane visine stekli živeći i radeći u Beogradu. Sremac, iako rođen u Senti, Nišu je posvetio značajan deo svog života.

Danas ime Stevana Sremca nose gradska biblioteka, najstarija niška gimnazija, spomen-soba pri muzeju (Sremac-Miljković), kao i najznačajnije gradsko književno priznanje u oblasti proze.

Grad Niš je u minuloj 2025. nizom svečanosti obeležio 170 godina od rođenja ovog neprevaziđenog književnog genija.