Тајна нишких писаца

Ниш – У овогодишњем ширем избору за најзначајније домаће књижевно признање Нинову награду нашла су се двојица Нишлија – Дејан Стојиљковић и Владимир Вукчевић. Последњи добитник ове награде Маринко Арсић Ивков није из Ниша, али је свој награђени роман објавио у највећој нишкој издавачкој кући – НКЦ. Нишлија Саша Буђевац уврштен је у шири избор за награду „Београдски победник” и актуелни је лауреат „Деретине” награде. Последњи добитник престижне „Политикине” Вибове награде такође је из Ниша. На незваничној листи 20 најчитанијих домаћих савремених аутора четвртина долази из града на југу.

Поменути Дејан Стојиљковић аутор је неколико бестселер романа, а ширу популарност је стекао савременим класиком „Константиново раскршће”  из 2009. године који је до данас продат у приближно 80.000 примерака.

Стојиљковић је последњих година врло активан и као сценариста хит серија и филмова: „Сенке над Балканом”, „Жигосани у рекету” и „Тома”.

Бранислав Јанковић некадашњи новинар и дописник РТС-а из Ниша, од 2011. до данас објавио је десетак књига које су увек у врху читаности. Неке од њих су: „Пета жица”, „Сузе Светог Николе” и „Зидање амбиса”. Поред белетристике, и Јанковићу је изузетно блиско писање сценарија, али и радио и позоришних драма. Аутор је награђеног филма „Последњи стрелац” са Ненадом Јездићем у главној улози.

Ипак, прича о нишким писцима не би била могуће без једног имена – а то је Зоран Ћирић Магични, урбани приповедач и човек-књижевност. Богдан Тирнанић га је почетком века назвао „највећим живим српским писцем”, док многи воле да додају да ниједан писац није толико дуго живео као највећи живи писац. Добитник Нинове награде за 2001. (роман „Хобо”) до сада је написао више од 20 прозних и неколико поетских дела.

„Ако ниси јужњак онда не можеш да будеш десперадо”, речи су Магичног које можда најбоље откривају, ако ништа друго, онда његов спецификум у доживљају света и уметничком изразу.

Јелена Јоцић, новинарка и дугогодишња уредница електронског часописа „Без лимита” који се бави афирмацијом свих врста уметности, а наручито књижевности за „Политику” каже да врхунску књижевност и врхунске књижевне домете не треба везивати за географију, поготово не за унутардржавну или регионалну, односно да смо ми као народ показали изузетну склоност ка уметности и писаној речи без обзира на завичајно порекло. Ипак, по њеним речима, то не умањује чињеницу да је Ниш често био један од пионира у многим књижевним токовима и да рецимо пример Бранка Миљковића и Гордане Тодоровић као међусобни пандан најбоље сведочи томе.

Такође, она истиче и појам „књижевне децентрализације”. Поменуто је у великој мери омогућено због саме природе књижевности која је остала вероватно и једино децентрализовано поље креативног изражавања где већи успех није условљен обитавањем у престоници, што се не може рећи за музику, филм или позориште.

– Књижевност је остала збиља једина децентрализована што се најбоље види на сајмовима књига по томе ко потписује књиге и ко привлачи највећу пажњу. Проблем савремене књижевности је нешто друго. Нажалост, данас се за писца чује тек када добије награду или кад потпише за већег издавача, а ни једно ни друго нису нужно мерило квалитета. Штавише, често иза оба стоји интерес да се неко промовише – рекла је Јелена Јоцић.

Међу савременим нишким књижевницима грех би био не поменути и Звонка Карановића, Милоша Петковића, Јасмину Михајловић, Дејана Огњановића, проф. Драгишу Бојовића, проф. Горана Максимовића, Јадранку Миленковић, Стојана Богдановића. Ту је наравно и плејада других, млађих и старијих, више или мање афирмисаних аутора.

Историјски гледано, три најзначајнија књижевна имена везана за Ниш свакако су – Бранко Миљковић, Душко Радовић и Стеван Сремац. Прва двојица су рођена у Нишу, мада су своје звездане висине стекли живећи и радећи у Београду. Сремац, иако рођен у Сенти, Нишу је посветио значајан део свог живота.

Данас име Стевана Сремца носе градска библиотека, најстарија нишка гимназија, спомен-соба при музеју (Сремац-Миљковић), као и најзначајније градско књижевно признање у области прозе.

Град Ниш је у минулој 2025. низом свечаности обележио 170 година од рођења овог непревазиђеног књижевног генија.