Zemljane majstorije

Niš – Zovu se Ljiljana i Slobodan Govedarica. Žive u Nišu sa svoje dvoje dece, kćerkom Natalijom, studentom, i sinom Petrom koji je još uvek osnovac. Skromni, vredni i marljivi. Malo vremena provode u Nišu, mnogo su više, moglo bi se reći ′′od jutra do kasno u noć′′ u obližnjoj Prvoj Kutini. Bez mnogo galame i reklame, bez velike pompe svoj nekadašnji hobi pretvorili su u unosan biznis i proneli slavu Niša na celom Balkanu, a odnedavno, poslednjih nekoliko godina za njih znaju i u velikom delu Evrope. Ljiljana i Slobodan su majstori za predmete od gline, za keramiku koju su toliko usavršili da iz njihovih veštih ruku izlazi pravi poluporcelan.

– Počeli smo davno, krajem sedamdesetih godina prošlog veka, kada smo još imali svoj stalni posao, ja u jednoj od najpoznatijih fabrika Elektronske industrije, EI Hanivelu, a Slobodan u ′′Jugopetrolu′′. Više iz hobija počeli smo u kućnim uslovima da vajamo glinu i pravimo suvenire. Suprug je poreklom Hercegovac, stalno mi je pričao da ovo može da bude unosan posao, ali da mu se s ljubavlju treba posvetiti. Dok su njegovi prijatelji i drugari odlazili na utakmice ili u kafane, on je sav bio posvećen hobiju – izradi predmeta od gline. U početku smo improvizovali pečenje gline i naših suvenira, ručno ih bojili, na njima slikali ukrase, a sve najviše za krug svojih prijatelja. Upravo su nas oni, prijatelji i ubedili da ozbiljnije pristupimo poslu i kada je definitivno bilo jasno da privreda u Srbiji propada, da je sve teže privređivanje, oboje smo dali otkaze u preduzećima gde smo radili i započeli smo sa modernizacijom naše do tada samo amaterske proizvodnje, - ispričala je za Politiku Ljiljana Givedarica.

    Danas malo u Nišu, na niškoj Trošarini, gde imaju porodičnu kuću, i gde su u pomoćnom obejktu dve velike peći, a mnogo više u Prvoj Kutini, gde je glavna proizvodnja, Ljiljana i Slobodan prave skoro sve.

     U Niš donosimo samo proizvode koje ne možemo finalno da obradimo u pogonu u Kutini. Do sada smo proizveli nekoliko hiljada stonih lampi, isto toliko velikih podnih svetiljki od visokokvalitetnog poluporcelana, stonih etažera za voće, šatula i drugih manjih predmeta poput pepeljara ili kutija za dragocenosti na stotine i hiljade servisa za ručavanje i suvenira-zidnih tanjira sa motivima iz cele Srbije. O šoljama za kafu i čaj, keramičkim vazama za cveće, posudama za voće i povrće, saksijama i da ne govorimo, - pokazuje Slobodan ono što je sačuvano od nekadašnje proizvodnje.

     Danas se proizvodi supružnika Govedarica iz Niša mogu kupiti na tržištima svih nekadašnjih jugoslovenskih republika, ali i u Bugarskoj, iako je ova zemlja jedna od najpoznatijih po svojoj grnčariji i keramici, u Grčkoj, kao i na zapadu Evrope, u Austriji, Italiji, Francuskoj, Nemačkoj...

– Nije ni malo bilo lako na probirljivim tržištima, ali smo kvalitetom svojih proizvoda ipak uspeli. Dugo je trebalo da se odlučimo šta će biti naš glavni artikal i nedavno smo se konačno, jer smo shvatili da se i najviše traži, posebno u zemljama okruženja, rešili da to bude posuđe od poluporcelana. Ali, ne obično, kakvo se može naći svuda u prodaji. Mi proizvodimo već dve godine kvalitetno staro srpsko grne, u kojem se kuvaju najbolji kupus i pasulj, veliku nazvali smo je glinenom, iako je i ona svakako od poluporcelana, peku za pečenje mesa na sopstvenoj masnoći, bez dodavanja ulja ili drugih sastojaka, a u kojoj se može pripremiti i najukusnije povrće ili pravu crepulju u kojoj se mogu ispeći pogača, proja ili hleb. I, to je naš puni pogodak, jer ne možemo da se odbranimo od zainteresovanih i za porodičnu kupovinu, i od trgovaca .

      Svi, pa i proizvodi za pripremanje hrane koje prave Ljiljana i Slobodan, imaju sertifikat i da su napravljeni po svim propisima ekologije jer su od čiste i kvalitetne gline, ali još više jer se u proizvodnji ne koristi ni jedna hemikalija, ili neki drugi dodatak. A svaki predmet se posle ručnog vajanja ili serijske proizvodnje u kalupima, ispeče čak na 1.200 stepeni Celzijusa.

– Moj brat od strica je lekar u Švedskoj i letos je bio u Nišu na godišnjem odmoru. Na odlasku dobio je od nas grne i peku. Čim je stigao na sever Evrope za prijatelje su on i snaja pripremili naša srpska jela u njima. Posle toga poručeno nam je da kako znamo i umemo pošaljemo za sve njihove prijatelje po jedan od ovih proizvoda. Ali, pod jednim uslovom – da na njima ispišemo da potiču iz Srbije i Niša, - kaže Slobodan, a Ljiljana dodaje:

– Imamo poslovnog prijatelja Franca u Sloveniji, čija je snaha Srpkinja, a koji od nas kupuje razne proizvode za svoje trgovine više od petnaest godina, još iz vremena kada je Srbija bila pod sankcija i kada smo morali preko Mađarske do Ljubljane. Kada je letos bio u Nišu i video staro srpsko posuđe bio je oduševljen i zatražio je da mu pripremimo četiri kompleta sa ugraviranim prezimenima i imenima njegove i porodica njegovo troje dece. Rekao nam je da želi da ga unučad po našim proizvodima dugo pamtiti. Još veće je interesovanje naših ljudi u dijaspori, koji nabavkom naših proizvoda prebace u Nemačku, Švajcarsku i druge evropske zemlje deo svog zavičaja.