Земљане мајсторије

Ниш – Зову се Љиљана и Слободан Говедарица. Живе у Нишу са своје двоје деце, кћерком Наталијом, студентом, и сином Петром који је још увек основац. Скромни, вредни и марљиви. Мало времена проводе у Нишу, много су више, могло би се рећи ′′од јутра до касно у ноћ′′ у оближњој Првој Кутини. Без много галаме и рекламе, без велике помпе свој некадашњи хоби претворили су у уносан бизнис и пронели славу Ниша на целом Балкану, а однедавно, последњих неколико година за њих знају и у великом делу Европе. Љиљана и Слободан су мајстори за предмете од глине, за керамику коју су толико усавршили да из њихових вештих руку излази прави полупорцелан.

– Почели смо давно, крајем седамдесетих година прошлог века, када смо још имали свој стални посао, ја у једној од најпознатијих фабрика Електронске индустрије, ЕИ Ханивелу, а Слободан у ′′Југопетролу′′. Више из хобија почели смо у кућним условима да вајамо глину и правимо сувенире. Супруг је пореклом Херцеговац, стално ми је причао да ово може да буде уносан посао, али да му се с љубављу треба посветити. Док су његови пријатељи и другари одлазили на утакмице или у кафане, он је сав био посвећен хобију – изради предмета од глине. У почетку смо импровизовали печење глине и наших сувенира, ручно их бојили, на њима сликали украсе, а све највише за круг својих пријатеља. Управо су нас они, пријатељи и убедили да озбиљније приступимо послу и када је дефинитивно било јасно да привреда у Србији пропада, да је све теже привређивање, обоје смо дали отказе у предузећима где смо радили и започели смо са модернизацијом наше до тада само аматерске производње, - испричала је за Политику Љиљана Гиведарица.

    Данас мало у Нишу, на нишкој Трошарини, где имају породичну кућу, и где су у помоћном обејкту две велике пећи, а много више у Првој Кутини, где је главна производња, Љиљана и Слободан праве скоро све.

     У Ниш доносимо само производе које не можемо финално да обрадимо у погону у Кутини. До сада смо произвели неколико хиљада стоних лампи, исто толико великих подних светиљки од висококвалитетног полупорцелана, стоних етажера за воће, шатула и других мањих предмета попут пепељара или кутија за драгоцености на стотине и хиљаде сервиса за ручавање и сувенира-зидних тањира са мотивима из целе Србије. О шољама за кафу и чај, керамичким вазама за цвеће, посудама за воће и поврће, саксијама и да не говоримо, - показује Слободан оно што је сачувано од некадашње производње.

     Данас се производи супружника Говедарица из Ниша могу купити на тржиштима свих некадашњих југословенских република, али и у Бугарској, иако је ова земља једна од најпознатијих по својој грнчарији и керамици, у Грчкој, као и на западу Европе, у Аустрији, Италији, Француској, Немачкој...

– Није ни мало било лако на пробирљивим тржиштима, али смо квалитетом својих производа ипак успели. Дуго је требало да се одлучимо шта ће бити наш главни артикал и недавно смо се коначно, јер смо схватили да се и највише тражи, посебно у земљама окружења, решили да то буде посуђе од полупорцелана. Али, не обично, какво се може наћи свуда у продаји. Ми производимо већ две године квалитетно старо српско грне, у којем се кувају најбољи купус и пасуљ, велику назвали смо је глиненом, иако је и она свакако од полупорцелана, пеку за печење меса на сопственој масноћи, без додавања уља или других састојака, а у којој се може припремити и најукусније поврће или праву црепуљу у којој се могу испећи погача, проја или хлеб. И, то је наш пуни погодак, јер не можемо да се одбранимо од заинтересованих и за породичну куповину, и од трговаца .

      Сви, па и производи за припремање хране које праве Љиљана и Слободан, имају сертификат и да су направљени по свим прописима екологије јер су од чисте и квалитетне глине, али још више јер се у производњи не користи ни једна хемикалија, или неки други додатак. А сваки предмет се после ручног вајања или серијске производње у калупима, испече чак на 1.200 степени Целзијуса.

– Мој брат од стрица је лекар у Шведској и летос је био у Нишу на годишњем одмору. На одласку добио је од нас грне и пеку. Чим је стигао на север Европе за пријатеље су он и снаја припремили наша српска јела у њима. После тога поручено нам је да како знамо и умемо пошаљемо за све њихове пријатеље по један од ових производа. Али, под једним условом – да на њима испишемо да потичу из Србије и Ниша, - каже Слободан, а Љиљана додаје:

– Имамо пословног пријатеља Франца у Словенији, чија је снаха Српкиња, а који од нас купује разне производе за своје трговине више од петнаест година, још из времена када је Србија била под санкција и када смо морали преко Мађарске до Љубљане. Када је летос био у Нишу и видео старо српско посуђе био је одушевљен и затражио је да му припремимо четири комплета са угравираним презименима и именима његове и породица његово троје деце. Рекао нам је да жели да га унучад по нашим производима дуго памтити. Још веће је интересовање наших људи у дијаспори, који набавком наших производа пребаце у Немачку, Швајцарску и друге европске земље део свог завичаја.