Akademik Teodorović Srpsku Novu godinu sveo na „varvarstvo“ (video)

Emisija na televiziji Nova S u kojoj je gostovao akademik Dušan Teodorović još jednom je otvorila pitanje odnosa dela takozvane „blokaderske elite“ prema nacionalnim i kulturnim obeležjima srpskog društva. Povod je bila Srpska Nova godina, praznik koji milioni građana u Srbiji i regionu doživljavaju kao deo tradicije, običaja i identiteta.

Na pitanje voditeljke da li se kod njega slavila Srpska Nova godina, Teodorović je odgovorio izrazima koji su u javnosti odjeknuli kao otvoreno vređanje: govoreći o „mamama i tatama varvarima“ koji „malim varvarima“ kupuju pirotehnička sredstva, on je čitavu jednu tradiciju, ali i građane koji je obeležavaju, sveo na karikaturu primitivizma. Posebno je naglasio da na Vračaru, gde živi, ima „mnogo starih, bolesnih i kućnih ljubimaca“, tvrdeći da oni koji nemaju ljubimce „ne mogu da shvate nivo frustracije“ koju životinje trpe.

Problem u ovakvom istupu nije samo u kritici nekontrolisane upotrebe pirotehnike – tema koja sama po sebi zaslužuje ozbiljnu i argumentovanu raspravu – već u tonu i rečniku koji jedan akademik koristi, i to upravo kada govori o prazniku koji je deo srpske tradicije. Umesto racionalne debate, javnost je dobila uvredljive kvalifikacije upućene čitavim porodicama i deci, uz jasnu poruku kulturne i moralne nadmoći.

Ovakve izjave uklapaju se u širi obrazac javnih nastupa dela opoziciono orijentisanih intelektualaca i aktivista koji se poslednjih meseci pojavljuju na istim medijskim platformama. U tim nastupima, sve što nosi nacionalni predznak – bilo da je reč o praznicima, simbolima ili običajima – često se predstavlja kao nazadno, primitivno ili društveno štetno, dok se sopstveni pogledi automatski postavljaju kao jedini merodavni i „civilizacijski ispravni“.

Posebnu težinu daje činjenica da ovakve ocene dolaze od čoveka sa akademskom titulom, od koga se, po prirodi stvari, očekuju uzdržanost, argumentovanost i poštovanje različitosti unutar društva. Kada akademik pribegava etiketiranju i omalovažavanju, to ne ostaje samo na nivou ličnog stava, već šalje širu poruku netrpeljivosti i podela.

Srpska Nova godina, kao i svaki drugi praznik, može i treba da bude predmet javne rasprave – o načinu obeležavanja, o buci, bezbednosti i odgovornosti. Ali ta rasprava gubi smisao u trenutku kada se pretvara u prezir prema ljudima i tradiciji. Upravo zato su izjave poput ove više od medijskog incidenta: one su simptom dubljeg jaza između dela elite i većine građana, jaza koji se sve češće produbljuje upravo kroz ovakve javne istupe.